Šta je uzrok visokih cena u Srbiji, zašto su one među najvišima u okruženju, i zašto su srpski proizvodi, često jeftiniji na rafovima marketa u regionu nego u zemlji porekla?
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Insajder da su neke zemlje koje se nalaze u našoj regiji, pre svega Hrvatska i Slovenija, članice EU koje podležu zakonima koji su mnogo stroži i osetljivi, i da je to jedan od odgovora na ova pitanja.
„Srbija je najveća zemlja na Balkanu i očigledno atraktivno tržište. Od 2000. godine, kada su došle strane kompanije, većina je mislila da će Srbija biti Eldorado, ali nisu oni došli zbog nas, nego su došli zbog sebe. I sada, umesto da imamo jednu konkurentsku borbu i ono što ima Evropska unija – nadmetanje u kvalitetu i nižim cenama, imamo obrnutu situaciju – slabiji kvalitet i više cene“, ističe on.
Profesor Savić smatra da je to posledica nekoliko stvari.
„Prvo, tu država očigledno ne radi svoj posao. Pitanje je da li, mada je to lako reći, država to i može. Ona je dovela velike markete, i u tom smislu ima neku obavezu. Ne radi to samo srpska država, to radi i većina sličnih država kao što je Srbija. S druge strane, ti trgovci, umesto da konkurišu jedni drugima, očigledno ne moraju čak ni da se dogovaraju, ali imaju, da tako kažemo, neku vrstu prećutnog dogovora, tako da se ne takmiče u niskim cenama, već svako vodi svoju politiku i niko nikog zapravo ne dira i ne ugrožava“, kaže on.
Savić ističe da, kao i u mnogim drugim stvarima, imamo prilično dobar evropski zakon, koji bi trebalo sve to da reguliše, međutim…
„I kada neko problem prijavi, ono prvo poluvreme i nije tako loše, kada neko izađe pa to konstatuje. Ali ono drugo poluvreme nas uvek ubija. Uvek tu gubimo trku, zato što je teško sprovoditi, ili retko ko od nadležnih državnih organa sprovodi do kraja odluke koje se donose“, kaže on.
Kao bitnu stavku navodi i to što postoje udruženja potrošača, ali ističe da ni ona ne mogu puno toga da urade.
„To me podseća na stihove Matije Bećkovića u kojima su ‘Paščad puštena, a kamenje svezano’. Naravno, to govorim u figurativnom smislu, da me neko ne razume pogrešno. I to je bukvalno tako. Oni imaju neke zakonske obaveze, ali, suštinski, ne mogu ništa ozbiljno uraditi“, kaže Savić, ali dodaje da, ipak, i mi kao potrošači u svemu tome imamo svoje mesto.
„Mi nismo ili dobar deo nas nije spreman da vrši pritisa,. a to znači da se, kada proceni da je cena visoka, uzdrži od kupovine, ili ide na neko drugo mesto. To rade, nažalost, siromašni ljudi, pritisnuti silom prilika, ali to je manji broj i to ne deluje“, navodi Savić.
Smatra da ni bojkot marketa nije dao rezultate koje su neki očekivali.
„Imali smo bojkote koji jesu dali neki efekat, ali nisu mogli biti uspešni zato što su se potrošači suzdržavali od kupovine dan, dva, ili tri, dok su trajale te akcije. Problem je u tome što nema druge alternative. Postoje mesta gde su niže cene, ali to nije toliko značajno, tako da su se trgovci, praktično, mudro ućutali i sačekali da sve prođe, a ljudi su, u stvari, kupovali pre bojkota. Sve to je dalo neki rezultat, ali, naravno, ne onakav kakav se očekivalo“, kaže Savić.
Foto: Pixabay
