Београд је највећи загађивач фекалним водама на целом току Дунава, из ког се на више од 30 места канализација улива или директно у ову европску реку или преко њене притоке Саве. Највећи канализациони испусти крећу од Моста на Ади, где се улива Топчидерска река, преко испуста код Газеле и на делу Савске променде у самом срцу Београда на води, све до Аде Хује и ушћа Миријевског потока. Кад се томе додају испусти новобеоградских фекалних вода у Дунав, јасно је зашто је у престоници шетња поред река често непријатна, а купање и пецање у њима се не препоручује.
Топчидерска река, која је у току кроз Дедиње и Раковицу претворена у колектор фекалних вода и индустријског загађења, завршава у Чукаричком рукавцу, познатом по непријатном мирису, плутајућем отпаду, па чак и лешевима угинулих риба. Овај рукавац наставља се на Саву, дуж које се даље нижу канализациони испусти, од којих се навећи налази испод моста Газела, где се концентришу фекалне воде са једне стране од Кумодража и Вождовца, и са друге од Великог и Малог мокрог луга, преко Учитељског насеља и Црвеног крста. Стручњак за урбане воде и професор на Империјал колеџу др Чедо Максимовић објашњава за „Нову“ да Београд укупно има више од 30 канализационих испуста.
Отвор колектора код Газеле због високог водостаја Дунава тренутно није видљив, а због грађевинских радова уз тај део кеја прилаз је немогућ. То, међутим, екипу листа „Нова“ није лишило призора испуштања фекалних вода у Саву, на око 300 метара узводно, где је тик уз један од сплавова избијала мутна вода од које се ширио оштар непријатан мирис. Гостију на сплаву, на срећу, у том тренутку није било, а смо наставили шетњу низводно, ка централном делу Београда на води пратећи мутну мрљу и непријатан мирис који се наизменично смањивао и појачавао.
Испуст у Београду на води, у продужетку Немањине улице, поред ресторана Саванова, у касним преподневним сатима такође није био активан, па су шетачи и они који су седели на клупама са погледном на канализационе испусте били поштеђени непријатности које их чекају касније у току дана, а које ће до пуног изражаја доћи у току лета, кад ниво реке опадне и отвори се нађу изнад воде.
Убедљиво најгори призор затекли смо на Ади Хуји, на месту где се у Дунав изливају фекалне воде које Миријевски поток скупља кроз Миријево, Карабурму и Роспи Ћуприју. Овај канализациони испуст у форми малог рукавца са водом у боји блата, окружен је депонијом пластичног отпада која се са копна шири у реку, ка олупини оближњег брода. На само око сто метара узводно, где се мирис који изазива мучнину полако губи стоји пецарош коме, како каже, пецање олакшава то што је испуст низводно и заклоњен иза дрвета.
Стручњак за воде, доцент за Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду др Ратко Бајчетић каже за лист „Нова“ да је један од највећих проблема Београда претварање мањих водотокова у фекалну канализацију, при чему су само Топчидерска река и Миријевски поток остали незацевљени, тј. отворени фекални водотокови са уништеним биодиверзитетом, који представљају ругло и извор непријатних мириса.
На новобеоградској страни Дунава, на самом ушћу Саве, на које пуца поглед са Калемегдана, налази се главни санитарни испуст за Нови Београд и Земун, објашњава професор Чедо Максимовић. Узводно од тог места, уз кеј, налази се црпна станица Карађорђев трг, главна за препумпавање санитарне воде из овог дела града у Дунав. Преко пута станице, одмах уз ресторан, једриличарски клуб и пристаниште за чамце који возе до Лида, налази се још један испуст. Београђанка Лара, коју смо срели у близини, каже да никад не седи баш на том делу кеја, али да ветар непријатне мирисе уме да однесе и до ресторана узводно, које посећује.
„Овде испуштају канализацију обично увече, али шта да раде, морају негде, велика је то вода, она све однесе“, поручује нам човек који са тог места превози грађане до плаже на Великом ратном острву.
Др Бајчетић објашњава да то баш није тако, да ни Дунав није свемоћан.
„Уз санитарну воду у Дунав стижу колиформне бактерије, мења се ПХ вредност, смањује количина кисеоника. Река је жив организам, сложен биодиверзитет који зависи од равнотеже, који се на овај начин нарушава. Промене изазивају стрес код речних врста, што је највећи узрок њиховог смањења. Због тога у загађеном делу водотока имамо мање рибе, али и мање квалитетну рибу, у лошијем физичком стању – објашњава наш саговорник и подвлачи да је на почетку целе ове приче човек – који прво да загади а онда на крају једе продукте свог загађења.
Београд тражи решење у застарелој технологији
Београд не би имао проблем загађених река да, као сви већи европски градови на Дунаву, има систем за пречишћавање отпадних вода. Решење је Влада Србије најавила у оквиру пројекта „Чиста Србија“, које је Максимовић критиковао као лоше јер предвиђа уградњу застареле, скупе и енергетски неефикасне технологије која би могла да донесе више штете него користи.
Дунав до Смедерева не стигне да се пречисти
Мерења показују да бројност бактерија у Дунаву низводно од Земуна значајно расте, где досеже и преко 100.000 колиформних бактерија и преко 15.000 фекалних колиформних бактерија у 100 милилитра воде, да би до Смедерева овај број полако падао на вредности од 15.000, односно 5.000, наводи др Ратко Бајчетић и објашњава:
„Дунав до Смедерева не стигне у потпуности да се пречисти, онда Смедерево још мало дода фекалне воде, мало Ковин са друге стране, након чега иде успор од Ђердапске електране. Све то се слаже једно на друго и ту је цео биодиверзотет под стресом.“
Милена Илић Мирковић Нова
