Цене воћа на пијацама непријанто су изненадиле потрошаче, јер за килограм појединих култура мора да се издвоји читавих 1.000 динара, а понекад и више. Ипак, то не чуди с обзиром на јако лош принос, с стручњаци процењују да ће укупна производња бити и до 50 одсто мања него лане.
Воћне културе у Србији од почетка 2025. године претрпеле су огромну штету, пре свега од мразева, града, сада и од суше која је погодила Србију.
Највише су страдале кајсије и трешње, али и бројно друго воће је десетковано.
Управо значајно мањи принос доводи и до виших цена откупа воћа, али и до високих цена за крајње потрошаче.
На београдским пијацама су у јуну могле да се виде астрономске цене појединих култура. Тако је цена трешања ишла и до 1.500, а купина чак до 1.600 динара по килограму.
Међутим, просечне цене са пијаца су ниже. Тако, према подацима СТИПС-а за претходну недељу, најскупље на пијацама у Београду биле су јагоде, трешње и купине, чије су цене биле и по 1.000 динара за килограм.
Јабуке, у зависности од сорте и пијаце на којој се купују, коштале су у просеку између 200 и 300 динара за килограм.
Цена за килограм јагода била је у распону од 600 до 1.000 динара. Што се тиче кајсије, њена цена била је око 500 динара у просеку.
Крушке су прошле недеље на београдским пијацама коштале од 400 до 500 динара.
Цена за килограм купина кретала се од 800 до 1.000, док је цена малине била око 700 динара.
За килограм трешања било је потребно издвојити као и за купине између 800 и 1.000 динара, док је за килограм вишања било потребно платити између 400 и 500 динара. У истом распону као и вишње коштале су и шљиве.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић за Данас каже да је ово за воће доста тешка година.
„Прошле године смо имали велико смањење рода због града, мраза, олујних ветрова… али су се ипак воћке добро припремиле за 2025. годину. Међутим, поново се десило оно што се дешава већ годинама уназад, да имамо јако топао период у јануару и фебруару, када су температуре ишле и до 20 степени. То је покренуло развој генеративних пупољака и они постају осетљивији на ниске температуре које смо имали 21. и 22. марта и 7. и 8. априла, када је дошло до великих штета код свих воћних врста“, објашњава он.
Највећа штета је, како наводи, тада била на кајсији.
„Моја процена је да је тада преко 95 одсто било измрзавање кајсије. Поред тога, измрзавање смо имали и код трешње, код крушке и оно што је необично, имали смо веће измрзавање и код облачинске вишње“, каже Кесеровић.
Наш саговорник верује да ће овогодишњи род бити мањи у однос на прошлу годину.
„Биће воћа негде између 1.100.000 и 1.150.000 тона, а Србија је у просеку производила, према мојим анализама до 2023. године, око 1.450.000 тона“, наводи Кесеровић.
Очигледно је, како указује, да су те ниске темепратуре највише утицале, али додаје да смо ове године имали проблеме и са пчелама.
„Оне су угинуле чак 50 до 60 одсто, а пчеле су кључне за опрашивање и оплодњу воћака. То је доста утицало на смањење рода, поготово код јабуке и трешње“, каже он.
Кесеровић наглашава да очекује код свог воћа доста високе цене.
„Не памтим у последњих 35 година да је била овако висока цена воћа, посебно трешње и кајсије“, закључује.
Директор Института за воћарство Чачак Дарко Јевремовић за Данас каже да су, када је реч о Западној Србији, велика оштећења у засадима била због пролећних мразева и да је због тога род јако умањен.
„Видимо да немамо кајсије, да нема трешања, а и јабука је са великим оштећењима. Доста су претрпеле и крушка и шљива, али код њих је добар део воћњака који је остао“, наводи он.
Према његовој процени, род је преполовљен у односу на прошлу годину, која је, како додаје, исто имала велика оштећења.
„Ове велике врућине јако неповољно утичу на воће. Где год нема система за наводњавање, јављају се проблеми. Плодови су ситни и заостају у порасту и то ће се сигурно одразити на коначни принос и на квалитет плодова у тим засадима“, упозорава он.
Када се говори о чачанском крају, Јевремовић напомиње да су кајсија и трешња смањене сигурно за 80 до 90 одсто.
„Боље су прошли неки други локалитети, рецимо око Гроцке или код Суботице, тамо је била нешто повољнија ситуација и неке сорте су остале и биће рода. Ако се гледа комплетно за целу Србију, сигурно је за половину умањен род, ако не и више“, сматра он.
Јевремовић саветује да одабиром сорте могу да се пренебегну неки проблеми, као што је позни пролећни мраз, али додаје да ни то некад не може да реши проблем.
„У Чачку смо три дана заредом имали ниске температуре и то померено цветање за два до три дана код неких сорти није могло да реши проблем. Што се тиче других особина тих сорти, као што је осетљивост на високе температуре или на недостатак влаге у земљишту, прилично су сличне по тим особинама и понашању. С друге стране, морамо да их гајимо на локалитетима који им одговарају. Дакле, није само одабир сорте, већ и одабир локалитета јако битан за гајење воћака“, објашњава он.
Цене су, како каже наш саговорник сада јако високе, али ће оне падати како одмиче берба.
„Откупна цена вишње је сада 260 динара, а прошле године, када није било тако великих оштећења, цена је била од 60, 80 до 120 динара, а сада је и више него дупло порасла. Крећу сада и ране сорте шљива, ту се помиње цена од 150 динара за килограм, што је јако добра цена за почетак. Прошле године је цена била до 100 динара“, наводи он.
Јевремовић истиче да су неки наговештаји да ће и цена шљиве касније током године бити високе јер је велика потражња од дестилерија, а шљиве има јако мало због мраза.
Foto: Shutterstock/Finn stock
Војислав Стојсављевић Данас
