Cene voća na pijacama neprijanto su iznenadile potrošače, jer za kilogram pojedinih kultura mora da se izdvoji čitavih 1.000 dinara, a ponekad i više. Ipak, to ne čudi s obzirom na jako loš prinos, s stručnjaci procenjuju da će ukupna proizvodnja biti i do 50 odsto manja nego lane.
Voćne kulture u Srbiji od početka 2025. godine pretrpele su ogromnu štetu, pre svega od mrazeva, grada, sada i od suše koja je pogodila Srbiju.
Najviše su stradale kajsije i trešnje, ali i brojno drugo voće je desetkovano.
Upravo značajno manji prinos dovodi i do viših cena otkupa voća, ali i do visokih cena za krajnje potrošače.
Na beogradskim pijacama su u junu mogle da se vide astronomske cene pojedinih kultura. Tako je cena trešanja išla i do 1.500, a kupina čak do 1.600 dinara po kilogramu.
Međutim, prosečne cene sa pijaca su niže. Tako, prema podacima STIPS-a za prethodnu nedelju, najskuplje na pijacama u Beogradu bile su jagode, trešnje i kupine, čije su cene bile i po 1.000 dinara za kilogram.
Jabuke, u zavisnosti od sorte i pijace na kojoj se kupuju, koštale su u proseku između 200 i 300 dinara za kilogram.
Cena za kilogram jagoda bila je u rasponu od 600 do 1.000 dinara. Što se tiče kajsije, njena cena bila je oko 500 dinara u proseku.
Kruške su prošle nedelje na beogradskim pijacama koštale od 400 do 500 dinara.
Cena za kilogram kupina kretala se od 800 do 1.000, dok je cena maline bila oko 700 dinara.
Za kilogram trešanja bilo je potrebno izdvojiti kao i za kupine između 800 i 1.000 dinara, dok je za kilogram višanja bilo potrebno platiti između 400 i 500 dinara. U istom rasponu kao i višnje koštale su i šljive.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović za Danas kaže da je ovo za voće dosta teška godina.
„Prošle godine smo imali veliko smanjenje roda zbog grada, mraza, olujnih vetrova… ali su se ipak voćke dobro pripremile za 2025. godinu. Međutim, ponovo se desilo ono što se dešava već godinama unazad, da imamo jako topao period u januaru i februaru, kada su temperature išle i do 20 stepeni. To je pokrenulo razvoj generativnih pupoljaka i oni postaju osetljiviji na niske temperature koje smo imali 21. i 22. marta i 7. i 8. aprila, kada je došlo do velikih šteta kod svih voćnih vrsta“, objašnjava on.
Najveća šteta je, kako navodi, tada bila na kajsiji.
„Moja procena je da je tada preko 95 odsto bilo izmrzavanje kajsije. Pored toga, izmrzavanje smo imali i kod trešnje, kod kruške i ono što je neobično, imali smo veće izmrzavanje i kod oblačinske višnje“, kaže Keserović.
Naš sagovornik veruje da će ovogodišnji rod biti manji u odnos na prošlu godinu.
„Biće voća negde između 1.100.000 i 1.150.000 tona, a Srbija je u proseku proizvodila, prema mojim analizama do 2023. godine, oko 1.450.000 tona“, navodi Keserović.
Očigledno je, kako ukazuje, da su te niske temeprature najviše uticale, ali dodaje da smo ove godine imali probleme i sa pčelama.
„One su uginule čak 50 do 60 odsto, a pčele su ključne za oprašivanje i oplodnju voćaka. To je dosta uticalo na smanjenje roda, pogotovo kod jabuke i trešnje“, kaže on.
Keserović naglašava da očekuje kod svog voća dosta visoke cene.
„Ne pamtim u poslednjih 35 godina da je bila ovako visoka cena voća, posebno trešnje i kajsije“, zaključuje.
Direktor Instituta za voćarstvo Čačak Darko Jevremović za Danas kaže da su, kada je reč o Zapadnoj Srbiji, velika oštećenja u zasadima bila zbog prolećnih mrazeva i da je zbog toga rod jako umanjen.
„Vidimo da nemamo kajsije, da nema trešanja, a i jabuka je sa velikim oštećenjima. Dosta su pretrpele i kruška i šljiva, ali kod njih je dobar deo voćnjaka koji je ostao“, navodi on.
Prema njegovoj proceni, rod je prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, koja je, kako dodaje, isto imala velika oštećenja.
„Ove velike vrućine jako nepovoljno utiču na voće. Gde god nema sistema za navodnjavanje, javljaju se problemi. Plodovi su sitni i zaostaju u porastu i to će se sigurno odraziti na konačni prinos i na kvalitet plodova u tim zasadima“, upozorava on.
Kada se govori o čačanskom kraju, Jevremović napominje da su kajsija i trešnja smanjene sigurno za 80 do 90 odsto.
„Bolje su prošli neki drugi lokaliteti, recimo oko Grocke ili kod Subotice, tamo je bila nešto povoljnija situacija i neke sorte su ostale i biće roda. Ako se gleda kompletno za celu Srbiju, sigurno je za polovinu umanjen rod, ako ne i više“, smatra on.
Jevremović savetuje da odabirom sorte mogu da se prenebegnu neki problemi, kao što je pozni prolećni mraz, ali dodaje da ni to nekad ne može da reši problem.
„U Čačku smo tri dana zaredom imali niske temperature i to pomereno cvetanje za dva do tri dana kod nekih sorti nije moglo da reši problem. Što se tiče drugih osobina tih sorti, kao što je osetljivost na visoke temperature ili na nedostatak vlage u zemljištu, prilično su slične po tim osobinama i ponašanju. S druge strane, moramo da ih gajimo na lokalitetima koji im odgovaraju. Dakle, nije samo odabir sorte, već i odabir lokaliteta jako bitan za gajenje voćaka“, objašnjava on.
Cene su, kako kaže naš sagovornik sada jako visoke, ali će one padati kako odmiče berba.
„Otkupna cena višnje je sada 260 dinara, a prošle godine, kada nije bilo tako velikih oštećenja, cena je bila od 60, 80 do 120 dinara, a sada je i više nego duplo porasla. Kreću sada i rane sorte šljiva, tu se pominje cena od 150 dinara za kilogram, što je jako dobra cena za početak. Prošle godine je cena bila do 100 dinara“, navodi on.
Jevremović ističe da su neki nagoveštaji da će i cena šljive kasnije tokom godine biti visoke jer je velika potražnja od destilerija, a šljive ima jako malo zbog mraza.
Foto: Shutterstock/Finn stock
Vojislav Stojsavljević Danas
