Милутин Милошевић, бивши извршни директор компаније „Инфраструктура железнице Србије“, располагао је последње три године, између 2022. године и 2024. године, буџетом од готово 140 милиона евра за набавку материјала, резервних делова, радова и услуга у функцији одржавања и улагања у железничку инфраструктуру (пруге, објекти железничке инфраструктуре…). Ово су факти.
Влада Србије обезбедила је компанији „Инфраструктура железнице Србије“ за ову намену:
2022. године – 5.125.000.000 динара
2023. године – 6.061.182.400 динара
2024. године – 5.062.500.000 динара
Одржавање инфраструктуре, према Правилнику за грађевинске конструкције (одредбе 20-24) значи да управљач има обавезу да проверава стање објеката којим управља и да их одржава и по потреби реконструише. Милутин Милошевић је био извршни директор компаније „Инфраструктура железнице Србије“ задужен за јавну железничку инфраструктуру у овом периоду.
То значи да је Милошевићева обавеза била да брине о стању железничке инфраструктуре, па и железничке станице у Новом Саду која је била у функцији иако се пруга Београд-Суботица реконструисала. Према “Правилнику за грађевинске конструкције“ Милошевић је морао да је ради проверу инфраструктуре којом је управљао и био је директно одговоран за разлику од генералних директора Шурлана и Танасковић. Шурлан је због тога под истрагом. Он није био ни сведок. Милошевић је за три године имао буџет од скоро 140 милиона евра за одржавање железничке инфраструктуре и није му пало на памет да уради пројекат провере статике надстрешнице. Ни оригинални Фаркашов пројекат нису знали где је. Пронађен је у неком буџаку након трагедије. Да је само то урадио могла је да буде избегнута несрећа, јер су вештаци после несреће утврдили да је део сајли на којима је стајала надстрешница годинама био ван функције.
Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду није пало на памет да на ове околности саслуша Милутина Милошевића ни као сведока. Није им пало напамет ни да прочитају Правилник за грађевинске конструкције. Није им пало на памет да прочитају Комерцијални уговор на основу кога је рађена реконструкција пруге. Није им пало на памет да прочитају Извештаје скупштине акционара Инфраструктуре које је потписивао Небојша Бојовић, а у којима је гарантована безбедност Железничке станице Нови Сад и констатовано када су завршени радови на станици. Није им пало на памет да питају Милошевића где је потрошио скоро 140 милиона евра.
Ништа од тога новосадски тужиоци Лепотић и Јосимовић нису урадили али су знали да одмах, исте ноћи, нареде да се уклоне сви остаци надстрешнице и тако контаминирају докази.
Допунско саслушање Милошевића, које је заказано после притиска јавности, прилика је да му се поставе сва ова питања.
Подразумева се да није реално да грађани читају објављену документацију, као и новинари. Али орган поступка је дужан да избегне овакве пропусте.
Извршни директор располаже државним новцем за тачно одређену сврху, не предузима ништа по пропису који предвиђа вршење контроле инфраструктурних објеката, овде у име инвеститора на реализацији пројекта.
Сада прилику имају браниоци, јер је на терет њихових брањеника стављен већи део кривичне одговорности пропустима тужиоца.
