Milutin Milošević, bivši izvršni direktor kompanije „Infrastruktura železnice Srbije“, raspolagao je poslednje tri godine, između 2022. godine i 2024. godine, budžetom od gotovo 140 miliona evra za nabavku materijala, rezervnih delova, radova i usluga u funkciji održavanja i ulaganja u železničku infrastrukturu (pruge, objekti železničke infrastrukture…). Ovo su fakti.
Vlada Srbije obezbedila je kompaniji „Infrastruktura železnice Srbije“ za ovu namenu:
2022. godine – 5.125.000.000 dinara
2023. godine – 6.061.182.400 dinara
2024. godine – 5.062.500.000 dinara
Održavanje infrastrukture, prema Pravilniku za građevinske konstrukcije (odredbe 20-24) znači da upravljač ima obavezu da proverava stanje objekata kojim upravlja i da ih održava i po potrebi rekonstruiše. Milutin Milošević je bio izvršni direktor kompanije „Infrastruktura železnice Srbije“ zadužen za javnu železničku infrastrukturu u ovom periodu.
To znači da je Miloševićeva obaveza bila da brine o stanju železničke infrastrukture, pa i železničke stanice u Novom Sadu koja je bila u funkciji iako se pruga Beograd-Subotica rekonstruisala. Prema “Pravilniku za građevinske konstrukcije“ Milošević je morao da je radi proveru infrastrukture kojom je upravljao i bio je direktno odgovoran za razliku od generalnih direktora Šurlana i Tanasković. Šurlan je zbog toga pod istragom. On nije bio ni svedok. Milošević je za tri godine imao budžet od skoro 140 miliona evra za održavanje železničke infrastrukture i nije mu palo na pamet da uradi projekat provere statike nadstrešnice. Ni originalni Farkašov projekat nisu znali gde je. Pronađen je u nekom budžaku nakon tragedije. Da je samo to uradio mogla je da bude izbegnuta nesreća, jer su veštaci posle nesreće utvrdili da je deo sajli na kojima je stajala nadstrešnica godinama bio van funkcije.
Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu nije palo na pamet da na ove okolnosti sasluša Milutina Miloševića ni kao svedoka. Nije im palo napamet ni da pročitaju Pravilnik za građevinske konstrukcije. Nije im palo na pamet da pročitaju Komercijalni ugovor na osnovu koga je rađena rekonstrukcija pruge. Nije im palo na pamet da pročitaju Izveštaje skupštine akcionara Infrastrukture koje je potpisivao Nebojša Bojović, a u kojima je garantovana bezbednost Železničke stanice Novi Sad i konstatovano kada su završeni radovi na stanici. Nije im palo na pamet da pitaju Miloševića gde je potrošio skoro 140 miliona evra.
Ništa od toga novosadski tužioci Lepotić i Josimović nisu uradili ali su znali da odmah, iste noći, narede da se uklone svi ostaci nadstrešnice i tako kontaminiraju dokazi.
Dopunsko saslušanje Miloševića, koje je zakazano posle pritiska javnosti, prilika je da mu se postave sva ova pitanja.
Podrazumeva se da nije realno da građani čitaju objavljenu dokumentaciju, kao i novinari. Ali organ postupka je dužan da izbegne ovakve propuste.
Izvršni direktor raspolaže državnim novcem za tačno određenu svrhu, ne preduzima ništa po propisu koji predviđa vršenje kontrole infrastrukturnih objekata, ovde u ime investitora na realizaciji projekta.
Sada priliku imaju branioci, jer je na teret njihovih branjenika stavljen veći deo krivične odgovornosti propustima tužioca.
