Србија је ове године остала без 35 одсто пчелињих друштава, показују подаци организације Колос, која се бави мониторингом угинућа пчела.
Главни узрок губитака пчелињих заједница су климатске промене које, према речима стручњака, све више угрожавају опстанак опрашивача.
Посебно тешка ситуација забележена је у Војводини, где су поједини пчелари остали без чак 90 одсто својих кошница, наводе из Савеза пчеларских организација Србије.
Они истичу да се због пада броја пчела ове године очекује и мањи принос меда. Најмање ће бити багремовог меда, док се за липов и сунцокретов мед предвиђа нешто бољи принос.
Међутим, климатске промене нису једина препрека с којом се пчелари суочавају. Из Савеза упозоравају да је пчеларство у озбиљној кризи и због све учесталијег фалсификовања меда.
Према њиховим проценама, чак 80 одсто меда који се налази на тржишту Србије је фалсификовано, а додатни проблем представља и све већи увоз меда непровереног квалитета.
Пчелари поручују да би једино оштрија контрола тржишта и потпуна забрана продаје фалсификованог меда могла да спаси домаће пчеларство, које због нелојалне конкуренције бележи само губитке.
Уколико би држава услишила њихове захтеве, тврде да би то био најважнији корак ка опоравку сектора и очувању домаће производње меда.
„Ситуација у пчеларству алармантна“
Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић оцењује да је ситуација у пчеларству ове године алармантна, не само због великих губитака пчелињих друштава, већ и због присуства фалсификованог меда на тржишту.
„Тешко је сада прецизно говорити о приносу, али чињеница је да је око 50 одсто пчелињих друштава у Србији угинуло. Слична ситуација бележи се и у ширем региону – од Немачке, Мађарске и Бугарске, до југа Русије. Најтеже је погођена Војводина, где су поједини пчелари изгубили и до 90 одсто друштава“, рекао је Живадиновић за Данас.
Због толиког помора пчела, принос меда је преполовљен, а према проценама СПОС-а, ове године ће укупна производња достићи свега 25 до 30 одсто уобичајеног приноса.
Багремов мед је готово изостао, додаје он, јер је багрем у већини подручја измрзао. Открива да СПОС тренутно ради на изради стратегије за прилагођавање пчеларства климатским променама, са циљем да пчелари науче како да пронађу, пре свега, багремове паше које нису измрзле, како да разликују примарне и секундарне пупољке, као и како да прате цветање на различитим надморским висинама.
„Ми не можемо да наводњавамо шуме, нити да багрем стављамо под пластенике, али можемо да едукујемо пчеларе како да пронађу добру пашу и повећају шансе за успешан принос“, каже Живадиновић.
Живадиновић додаје да иако је липа ове године била добра, мали број пчелара се одлучио да сели пчеле на липову пашу, због високих трошкова и ниске цене меда на тржишту.
„Главни узрок ниских цена је нелојална конкуренција и фалсификовани мед. Тржиште је преплављено фалсификатима, који чине чак 80 одсто понуде у трговинама. Због тога ни прави мед нема потражњу, а његова цена је нереално ниска. Пчелари губе мотивацију, све је мање оних који селе кошнице, а многи напуштају пчеларство“, упозорава Живадиновић.
Према његовим речима, најтраженији и најцењенији српски мед, багремов, такође је погођен падом цене, јер фалсификати нису присутни само на домаћем, већ и на европском тржишту, које иначе преферира светле врсте меда.
Цео текст можете прочитати на Данас-у.
Foto: Printscreen Profimedia
