Srbija je ove godine ostala bez 35 odsto pčelinjih društava, pokazuju podaci organizacije Kolos, koja se bavi monitoringom uginuća pčela.
Glavni uzrok gubitaka pčelinjih zajednica su klimatske promene koje, prema rečima stručnjaka, sve više ugrožavaju opstanak oprašivača.
Posebno teška situacija zabeležena je u Vojvodini, gde su pojedini pčelari ostali bez čak 90 odsto svojih košnica, navode iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Oni ističu da se zbog pada broja pčela ove godine očekuje i manji prinos meda. Najmanje će biti bagremovog meda, dok se za lipov i suncokretov med predviđa nešto bolji prinos.
Međutim, klimatske promene nisu jedina prepreka s kojom se pčelari suočavaju. Iz Saveza upozoravaju da je pčelarstvo u ozbiljnoj krizi i zbog sve učestalijeg falsifikovanja meda.
Prema njihovim procenama, čak 80 odsto meda koji se nalazi na tržištu Srbije je falsifikovano, a dodatni problem predstavlja i sve veći uvoz meda neproverenog kvaliteta.
Pčelari poručuju da bi jedino oštrija kontrola tržišta i potpuna zabrana prodaje falsifikovanog meda mogla da spasi domaće pčelarstvo, koje zbog nelojalne konkurencije beleži samo gubitke.
Ukoliko bi država uslišila njihove zahteve, tvrde da bi to bio najvažniji korak ka oporavku sektora i očuvanju domaće proizvodnje meda.
„Situacija u pčelarstvu alarmantna“
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović ocenjuje da je situacija u pčelarstvu ove godine alarmantna, ne samo zbog velikih gubitaka pčelinjih društava, već i zbog prisustva falsifikovanog meda na tržištu.
„Teško je sada precizno govoriti o prinosu, ali činjenica je da je oko 50 odsto pčelinjih društava u Srbiji uginulo. Slična situacija beleži se i u širem regionu – od Nemačke, Mađarske i Bugarske, do juga Rusije. Najteže je pogođena Vojvodina, gde su pojedini pčelari izgubili i do 90 odsto društava“, rekao je Živadinović za Danas.
Zbog tolikog pomora pčela, prinos meda je prepolovljen, a prema procenama SPOS-a, ove godine će ukupna proizvodnja dostići svega 25 do 30 odsto uobičajenog prinosa.
Bagremov med je gotovo izostao, dodaje on, jer je bagrem u većini područja izmrzao. Otkriva da SPOS trenutno radi na izradi strategije za prilagođavanje pčelarstva klimatskim promenama, sa ciljem da pčelari nauče kako da pronađu, pre svega, bagremove paše koje nisu izmrzle, kako da razlikuju primarne i sekundarne pupoljke, kao i kako da prate cvetanje na različitim nadmorskim visinama.
„Mi ne možemo da navodnjavamo šume, niti da bagrem stavljamo pod plastenike, ali možemo da edukujemo pčelare kako da pronađu dobru pašu i povećaju šanse za uspešan prinos“, kaže Živadinović.
Živadinović dodaje da iako je lipa ove godine bila dobra, mali broj pčelara se odlučio da seli pčele na lipovu pašu, zbog visokih troškova i niske cene meda na tržištu.
„Glavni uzrok niskih cena je nelojalna konkurencija i falsifikovani med. Tržište je preplavljeno falsifikatima, koji čine čak 80 odsto ponude u trgovinama. Zbog toga ni pravi med nema potražnju, a njegova cena je nerealno niska. Pčelari gube motivaciju, sve je manje onih koji sele košnice, a mnogi napuštaju pčelarstvo“, upozorava Živadinović.
Prema njegovim rečima, najtraženiji i najcenjeniji srpski med, bagremov, takođe je pogođen padom cene, jer falsifikati nisu prisutni samo na domaćem, već i na evropskom tržištu, koje inače preferira svetle vrste meda.
Ceo tekst možete pročitati na Danas-u.
Foto: Printscreen Profimedia
