Вучићу је под хитно потребан неки политички поен. Потребно му је спасење, неки „свети грал“. Неки снимак, нека фотографија, нешто што би се његовим фановаима пласирало као светња.
Нешто око чега би се полу-умници окупили и у шта би гледали као у ново светско чудо.
Да би одржао напумпани, и медијски протурен лик, угледног лидера кога сви председници релевантних држава радо угошћују, отпутовао је у Пекинг на параду Кинеске војске поводом 80 година од завршетка Другог светског рата. Неки зли језици кажу да није ни позван и да је то била чиста само-позивница, али то нећемо лако доказати.
Овом спектакуларном догађају претходио је самит ШОС (Шангајска Организација за Сарадњу). На самиту су се окупили лидери и делегације 20 земаља и 8 међународних организација.
Србија, иако по Вучићу са Кином има „челично пријатељство“ и иако је „економски тигар“, на самит ШОС није позвана јер очигледно нема шта да понуди. Вероватно је схваћено да све што смо имали то смо већ понудили па и нема великог интересовања за Србију. Нема понуде, нема ни сарадње. Може бити да нас тамо и не желе јер Србија, као удавача, очијука са свима. Не зна се са ким би то Србија хтела. Очијука са Европом, додворава се Америци, умилја Русији, а и са Кином је у челично пријатељским односима, али и то све само по дневно политичкој потреби. Пред Трампом, Трамп је Бог, пред Макроном не интересује га нико сем Мануел, а код Путина се жали на Запад и „обојену револуцију“.
Због такве политике, која је искључиво дело „Аце Србина“, доживео је већ два дебакла. Гостујући на Паради победе, у вечерњем протоколарном делу добио је место у ћошку далеко од Путина. На дан параде седео је на предзадњем месту као да Србија није била победник у том рату.
У Америци, у Мајамију је прошао још горе. Трамп га није ни пустио да дође на донаторску вечеру. „Алекс Вучи“ је морао хитно да напусти Флориду јер како је стигло саопштење, прекршени су неки федерални закони који се односе на финансирање кампања у САД.
Пут у Пекинг је за Вучка била шанса да се у овом пред-предизборном делу покаже да још увек има уважавање, али … ћорак. Љигаве политике нису никоме прихватљиве. Опет је био на зачељу и опет брука. Срећом па је висок па се могао приметити на крају колоне, иначе би се створила сумња да је уопште и присуствовао.
Путин га јесте удостојио и састао се са њим на маргинама окупљања око параде, али свако ко је гледао снимак састанка и израз лица код обојице, могао је да дође до закључка да Путин толерише само Србију и грађане Србије али да му Вучи више није драг. Док је Алекс суморног лица на усиљеном руском причао Путину спомињући проблеме са којима се суочава, Путин је листао картице са подсетницама шта му је следеће на програму. Евидентно је да му Русија неће опростити извоз оружија које је завршило у Украјини, а ни његово улизивање Западу и нудење да Србија однови једну регију или два мања града у Украјини, од последица руске Специјалне Војне Операције.
За разлику од Вучића, Путин је исказао веће интересовање за словачког премијера Роберта Фица и то баш на самиту ШОС-а. На самит је пристигла Словачка, земља чланица ЕУ и чланица НАТО-а. Састанак је деловао много топлије и са више уважавања. За разлику од Фица, који је показао храброст и оглушио се о политику ЕУ према Русији и Кини, сетимо се како се Вучић „храбро“ није одазвао на Путинов позив да присуствује самиту БРИКС-а.
То што се код нас Вучић буса у груди и продаје нам своју величину, то је мачку о реп, јер показало се да више нема онај статус који је имао до пре пар година. Интересовање иностраних медија у Пекингу за њега је равна нули. На конференцији коју је организовао били су само представници домаћих режимских медија и опет иста питања, блокадери и рејтинг.
За Жиг инфо:
Горан Пекарски
Насловна: Мреже
