Vučiću je pod hitno potreban neki politički poen. Potrebno mu je spasenje, neki „sveti gral“. Neki snimak, neka fotografija, nešto što bi se njegovim fanovaima plasiralo kao svetnja.
Nešto oko čega bi se polu-umnici okupili i u šta bi gledali kao u novo svetsko čudo.
Da bi održao napumpani, i medijski proturen lik, uglednog lidera koga svi predsednici relevantnih država rado ugošćuju, otputovao je u Peking na paradu Kineske vojske povodom 80 godina od završetka Drugog svetskog rata. Neki zli jezici kažu da nije ni pozvan i da je to bila čista samo-pozivnica, ali to nećemo lako dokazati.
Ovom spektakularnom događaju prethodio je samit ŠOS (Šangajska Organizacija za Saradnju). Na samitu su se okupili lideri i delegacije 20 zemalja i 8 međunarodnih organizacija.
Srbija, iako po Vučiću sa Kinom ima „čelično prijateljstvo“ i iako je „ekonomski tigar“, na samit ŠOS nije pozvana jer očigledno nema šta da ponudi. Verovatno je shvaćeno da sve što smo imali to smo već ponudili pa i nema velikog interesovanja za Srbiju. Nema ponude, nema ni saradnje. Može biti da nas tamo i ne žele jer Srbija, kao udavača, očijuka sa svima. Ne zna se sa kim bi to Srbija htela. Očijuka sa Evropom, dodvorava se Americi, umilja Rusiji, a i sa Kinom je u čelično prijateljskim odnosima, ali i to sve samo po dnevno političkoj potrebi. Pred Trampom, Tramp je Bog, pred Makronom ne interesuje ga niko sem Manuel, a kod Putina se žali na Zapad i „obojenu revoluciju“.
Zbog takve politike, koja je isključivo delo „Ace Srbina“, doživeo je već dva debakla. Gostujući na Paradi pobede, u večernjem protokolarnom delu dobio je mesto u ćošku daleko od Putina. Na dan parade sedeo je na predzadnjem mestu kao da Srbija nije bila pobednik u tom ratu.
U Americi, u Majamiju je prošao još gore. Tramp ga nije ni pustio da dođe na donatorsku večeru. „Aleks Vuči“ je morao hitno da napusti Floridu jer kako je stiglo saopštenje, prekršeni su neki federalni zakoni koji se odnose na finansiranje kampanja u SAD.
Put u Peking je za Vučka bila šansa da se u ovom pred-predizbornom delu pokaže da još uvek ima uvažavanje, ali … ćorak. Ljigave politike nisu nikome prihvatljive. Opet je bio na začelju i opet bruka. Srećom pa je visok pa se mogao primetiti na kraju kolone, inače bi se stvorila sumnja da je uopšte i prisustvovao.
Putin ga jeste udostojio i sastao se sa njim na marginama okupljanja oko parade, ali svako ko je gledao snimak sastanka i izraz lica kod obojice, mogao je da dođe do zaključka da Putin toleriše samo Srbiju i građane Srbije ali da mu Vuči više nije drag. Dok je Aleks sumornog lica na usiljenom ruskom pričao Putinu spominjući probleme sa kojima se suočava, Putin je listao kartice sa podsetnicama šta mu je sledeće na programu. Evidentno je da mu Rusija neće oprostiti izvoz oružija koje je završilo u Ukrajini, a ni njegovo ulizivanje Zapadu i nudenje da Srbija odnovi jednu regiju ili dva manja grada u Ukrajini, od posledica ruske Specijalne Vojne Operacije.
Za razliku od Vučića, Putin je iskazao veće interesovanje za slovačkog premijera Roberta Fica i to baš na samitu ŠOS-a. Na samit je pristigla Slovačka, zemlja članica EU i članica NATO-a. Sastanak je delovao mnogo toplije i sa više uvažavanja. Za razliku od Fica, koji je pokazao hrabrost i oglušio se o politiku EU prema Rusiji i Kini, setimo se kako se Vučić „hrabro“ nije odazvao na Putinov poziv da prisustvuje samitu BRIKS-a.
To što se kod nas Vučić busa u grudi i prodaje nam svoju veličinu, to je mačku o rep, jer pokazalo se da više nema onaj status koji je imao do pre par godina. Interesovanje inostranih medija u Pekingu za njega je ravna nuli. Na konferenciji koju je organizovao bili su samo predstavnici domaćih režimskih medija i opet ista pitanja, blokaderi i rejting.
Za Žig info:
Goran Pekarski
Naslovna: Mreže
