Откако је више телевизија симултано емитовало емисију у којој је пуштен снимак 12 новосадских активиста као својеврсна увертира у протест „15 за 15“ који је у марту одржан у Београду у јавности се постављало питање – на који начин је Безбедносно-информативна агенција (БИА) дошла до аудио снимка разговора из новосадских просторија Покрета слободних грађана. Одговор на ово питање налази се у оптужном предлогу које је против активиста подигло Више тужилаштво у Новом Саду, а који је Инсајдер прибавио на основу Закона о слободном приступу информацијама.
Готово читав оптужни предлог темељи се управо на снимку разговора који су оптужени активисти водили у вечерњим часовима 12. марта ове године у просторијама новосадског одбора ПСГ-а. Разговор је трајао неколико сати, а све је снимала БИА.
Транскрипт тог разговора део је Извештаја БИА о резултатима примене посебне мере који чини окосницу оптужног предлога. Извештај је предат суду 14. марта, дан пред заказан протест, али се у оптужном предлогу описује како је уопште дошло до тога да БИА прислушкује просторије опозиционе политичке странке.
Снимак прибављен случајно
Из оптужног предлога се извлачи закључак да БИА није циљано прислушкивала 12 активиста који се сада терете за више дела против уставног поретка, већ да су надзирали само једну особу. Притом, како је Инсајдеру потврђено из више извора, та особа се уопште не налази на оптужници, већ је надзирана из потпуно других разлога. Из тога произилази, да је БИА потпуно случајно снимила разговор новосадских активиста.
Та особа, а њен идентитет је затамњен у оптужном предлогу који је достављен Инсајдеру, је на мерама БИА била још од 22. маја 2024. године. Што значи да је БИА надзирала једну особу пуних десет месеци пре настанка снимка.
Притом, у питању су биле врло опсежне посебне мере. Како се истиче у оптужном предлогу, мере су укључивале надзор и снимање комуникације без обзира на електронско средство општења, затим увид у долазне и одлазне позиве и поруке, као и географско лоцирање учесника разговора путем базних станица. Најзад, проширењем мере омогућено је и физичко праћење, које је укључивало тајни надзор и снимање како на јавним местима, тако и на местима где је ограничен приступ.
Упитна пропрционалност мера надзора
Наредбе о свим овим мерема, са изузетком једне, потписао је председник Вишег суда у Београду Драган Милошевић. Он је потписао и прву наредбу о примени мера из маја прошле године, а и наредбу којом се мере проширују од 5. августа 2024. године. Заменик председника суда је потписао наредбу о проширењу, да би Милошевић потписао последњу наредбу из 22. новембра 2024. године. Управо том последњом наредбом је омогућено прислушкивање просторија новосадског одбора Покрета слободних грађана.
Адвокат Вељко Милић који брани оптуженог Лазара Динића наводи за Инсајдер да се мера надзора уопште није односила ни на једног од оптужених, те да пре почетка судског поступка не може да говори о томе имајући у виду да су сама решења означена као тајна.
Ипак, како истиче, цео случај отвара питање пропорционалности у доношењу наредби о спровођењу мера надзора.
„Закон о БИА прописује да мора постојати пропорционалност у одређивању мера, али је исто тако дато једном човеку, председнику Вишег суда у Београду, да одлучује о њима. Из овог случаја, као и чињенице да су прислушкиване просторије једне опозиционе политичке странке, стиче се утисак да се нико не бави превише питањем пропрционалности код одређивања мера“, наводи Милић.
Шесторо ухапшено, шесторо у бекству
Оптужни предлог терети 12 особа за више кривичних дела – за припремање дела против уставног уређења и безбедности, за напад на уставно уређење и за позивање на насилну промену уставног уређења. Тужилац ВЈТ Нови Сад Слободан Јосимовић који је потписао оптужни предлог је за све оптужене тражио казну затвора у трајању од пет година.
За ова дела оптужено је укупно 12 особа. Непосредно пред протест у Београду полиција је ухапсила петоро чланова ПСГ-а Давора Стефановића, Младена Цвијетића, Срђана Ђурића, Марију Васић и Лада Јововића, као и активисту покрета СТАВ (Студенти против ауторитатне власти) Лазара Динића. Њих шесторо су више месеци провели што у класичном, што у кућном притвору, да би тек недавно били пуштени да се бране са слободе.
Полиција је имала налог и за хапшење још шесторо активиста СТАВ-а – Миле Пајић, Дејана Багарића, Доротее Антић, Бранислава Ђорђевића, Ање Питулић и Јована Дражила. Међутим, они су дан пред привођење отпутовали у Хрватску где су учествовали на једном фестивалу и за њима је расписана потерница.
Доказ емитован на више телевизија
У оптужном предлогу се наводе делови њиховог разговора из просторија ПСГ-а. Тако се истиче да су поједини учесници разговора говорили о потреби да се њихови чланови инфлитрирају међу демонстранте и да подижу тензије и подстичу људе на упад у институције, пре свих Народну скупштину и зграду РТС-а. Тужилаштво наводи да је у разговору помињана и набавка мотки и чекића за пробијање стакла, сценаријима у случају да дође до сукоба са полицијом, али и да је у једном тренутку споменут и Молотовљев коктел.
Овај део оптужног предлога и није тајан, имајући у виду да су делови разговора пре протеста емитовани на више телевизија, уз коментаре да демонстранти спремају насилно свргавање власти.
Адвокат одбране Жељко Кочић наводи за Инсајдер да, по његовој оцени, објављивање овог снимка на телевизијама компромитује тај доказ у целости.
„БИА је тај снимак доставила Информеру, Пинку и другим телевизијама два дана пре него што га је доставила тужилаштву. Ми смо и у истрази тврдили да је доказ незаконит и тражили изузеће, а свакако да ћемо то чинити и када почне судски пуступак“, каже Кочић.
Судски поступак против свих дванаесторо би требало да почне 24. новембра у Вишем суду у Новом Саду, с тим да ће се активистима који нису доступни правосудним органима судити у одсуству.
Foto: Shutterstock/Anelo
