Otkako je više televizija simultano emitovalo emisiju u kojoj je pušten snimak 12 novosadskih aktivista kao svojevrsna uvertira u protest „15 za 15“ koji je u martu održan u Beogradu u javnosti se postavljalo pitanje – na koji način je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) došla do audio snimka razgovora iz novosadskih prostorija Pokreta slobodnih građana. Odgovor na ovo pitanje nalazi se u optužnom predlogu koje je protiv aktivista podiglo Više tužilaštvo u Novom Sadu, a koji je Insajder pribavio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Gotovo čitav optužni predlog temelji se upravo na snimku razgovora koji su optuženi aktivisti vodili u večernjim časovima 12. marta ove godine u prostorijama novosadskog odbora PSG-a. Razgovor je trajao nekoliko sati, a sve je snimala BIA.
Transkript tog razgovora deo je Izveštaja BIA o rezultatima primene posebne mere koji čini okosnicu optužnog predloga. Izveštaj je predat sudu 14. marta, dan pred zakazan protest, ali se u optužnom predlogu opisuje kako je uopšte došlo do toga da BIA prisluškuje prostorije opozicione političke stranke.
Snimak pribavljen slučajno
Iz optužnog predloga se izvlači zaključak da BIA nije ciljano prisluškivala 12 aktivista koji se sada terete za više dela protiv ustavnog poretka, već da su nadzirali samo jednu osobu. Pritom, kako je Insajderu potvrđeno iz više izvora, ta osoba se uopšte ne nalazi na optužnici, već je nadzirana iz potpuno drugih razloga. Iz toga proizilazi, da je BIA potpuno slučajno snimila razgovor novosadskih aktivista.
Ta osoba, a njen identitet je zatamnjen u optužnom predlogu koji je dostavljen Insajderu, je na merama BIA bila još od 22. maja 2024. godine. Što znači da je BIA nadzirala jednu osobu punih deset meseci pre nastanka snimka.
Pritom, u pitanju su bile vrlo opsežne posebne mere. Kako se ističe u optužnom predlogu, mere su uključivale nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na elektronsko sredstvo opštenja, zatim uvid u dolazne i odlazne pozive i poruke, kao i geografsko lociranje učesnika razgovora putem baznih stanica. Najzad, proširenjem mere omogućeno je i fizičko praćenje, koje je uključivalo tajni nadzor i snimanje kako na javnim mestima, tako i na mestima gde je ograničen pristup.
Upitna proprcionalnost mera nadzora
Naredbe o svim ovim merema, sa izuzetkom jedne, potpisao je predsednik Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević. On je potpisao i prvu naredbu o primeni mera iz maja prošle godine, a i naredbu kojom se mere proširuju od 5. avgusta 2024. godine. Zamenik predsednika suda je potpisao naredbu o proširenju, da bi Milošević potpisao poslednju naredbu iz 22. novembra 2024. godine. Upravo tom poslednjom naredbom je omogućeno prisluškivanje prostorija novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana.
Advokat Veljko Milić koji brani optuženog Lazara Dinića navodi za Insajder da se mera nadzora uopšte nije odnosila ni na jednog od optuženih, te da pre početka sudskog postupka ne može da govori o tome imajući u vidu da su sama rešenja označena kao tajna.
Ipak, kako ističe, ceo slučaj otvara pitanje proporcionalnosti u donošenju naredbi o sprovođenju mera nadzora.
„Zakon o BIA propisuje da mora postojati proporcionalnost u određivanju mera, ali je isto tako dato jednom čoveku, predsedniku Višeg suda u Beogradu, da odlučuje o njima. Iz ovog slučaja, kao i činjenice da su prisluškivane prostorije jedne opozicione političke stranke, stiče se utisak da se niko ne bavi previše pitanjem proprcionalnosti kod određivanja mera“, navodi Milić.
Šestoro uhapšeno, šestoro u bekstvu
Optužni predlog tereti 12 osoba za više krivičnih dela – za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, za napad na ustavno uređenje i za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Tužilac VJT Novi Sad Slobodan Josimović koji je potpisao optužni predlog je za sve optužene tražio kaznu zatvora u trajanju od pet godina.
Za ova dela optuženo je ukupno 12 osoba. Neposredno pred protest u Beogradu policija je uhapsila petoro članova PSG-a Davora Stefanovića, Mladena Cvijetića, Srđana Đurića, Mariju Vasić i Lada Jovovića, kao i aktivistu pokreta STAV (Studenti protiv autoritatne vlasti) Lazara Dinića. Njih šestoro su više meseci proveli što u klasičnom, što u kućnom pritvoru, da bi tek nedavno bili pušteni da se brane sa slobode.
Policija je imala nalog i za hapšenje još šestoro aktivista STAV-a – Mile Pajić, Dejana Bagarića, Dorotee Antić, Branislava Đorđevića, Anje Pitulić i Jovana Dražila. Međutim, oni su dan pred privođenje otputovali u Hrvatsku gde su učestvovali na jednom festivalu i za njima je raspisana poternica.
Dokaz emitovan na više televizija
U optužnom predlogu se navode delovi njihovog razgovora iz prostorija PSG-a. Tako se ističe da su pojedini učesnici razgovora govorili o potrebi da se njihovi članovi inflitriraju među demonstrante i da podižu tenzije i podstiču ljude na upad u institucije, pre svih Narodnu skupštinu i zgradu RTS-a. Tužilaštvo navodi da je u razgovoru pominjana i nabavka motki i čekića za probijanje stakla, scenarijima u slučaju da dođe do sukoba sa policijom, ali i da je u jednom trenutku spomenut i Molotovljev koktel.
Ovaj deo optužnog predloga i nije tajan, imajući u vidu da su delovi razgovora pre protesta emitovani na više televizija, uz komentare da demonstranti spremaju nasilno svrgavanje vlasti.
Advokat odbrane Željko Kočić navodi za Insajder da, po njegovoj oceni, objavljivanje ovog snimka na televizijama kompromituje taj dokaz u celosti.
„BIA je taj snimak dostavila Informeru, Pinku i drugim televizijama dva dana pre nego što ga je dostavila tužilaštvu. Mi smo i u istrazi tvrdili da je dokaz nezakonit i tražili izuzeće, a svakako da ćemo to činiti i kada počne sudski pustupak“, kaže Kočić.
Sudski postupak protiv svih dvanaestoro bi trebalo da počne 24. novembra u Višem sudu u Novom Sadu, s tim da će se aktivistima koji nisu dostupni pravosudnim organima suditi u odsustvu.
Foto: Shutterstock/Anelo
