Дан примирја данас се обележава широм Европе а уједно је у питању и 13. година како се тај дан у Србији празнује као државни празник.
У Србији ће низом догађаја бити обележен овај дан – у Београду државна церемонија поводом Дана примирја у Првом светском рату у Првом светском рату почеће у 11.00 код Спомен-костурнице бранилаца Београда у том рату, а предводиће је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
На Француском војном гробљу венце ће положити званичници Града Београда, док ће на Споменик Незнаном јунаку на Авали венац положити премијер Србије Ђуро Мацут.
Историја
Након четворогодишњег рата, који је до тада био највећи у историји, примирје између Централних сила и сила Антанте је потписано 11. новембра 1918. године тачно у 11 сати.
Следеће године краљ Џорџ В замолио је британску јавност да у 11 сати одржи тренутак тишине – како би се присетили момента када су топови утихнули.
Дан је постао познат као Дан примирја – дан сећања на крај Првог светског рата и на изгубљене животе.
Сам чин потписивања примирја догодио се у 5.45 ујутро 11. новембра 1918. године у Компјењу, у области Пикардији у Француској.
Споразум је ступио на снагу у 11.00 сати, чиме је рат на Западном фронту званично завршен „у једанаестом сату једанаестог дана једанаестог месеца“.
Од самог почетка, земље широм света обележавале су годишњицу мира.
У Сједињеним Америчким Државама председник Вудро Вилсон такође је прогласио први Дан примирја 1919. године, иако га Конгрес није званично признао до 1926. године.
У Француској је Дан примирја први пут обележен 1920. године, а постао је државни празник 1924. године.
Многе земље које обележавају Дан примирја имају заједничке ритуале или споменике. На пример, од 1919. године, церемоније широм света укључују кратку тишину која почиње у 11.00 сати.
У некадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године Дан примирја је обележен незванично – у Београду је била парада, а венци су положени на гробове ослободилаца.
Краљевским указом 11. новембар проглашен је нерадним даном и званичним празником у целој Краљевини СХС 1921. године.
Учесници догађаја Дана примирја готово увек су носили или приказивали цвеће – црвене макове у земљама енглеског говорног подручја и плаве различке у Француској и Белгији.
Симбол празника – Наталијина рамонда
Симбол овог празника је цвет – Наталијина рамонда.
Дан примирја је у Србији нерадан дан, а обележава се и у Великој Британији, Белгији, Новом Зеланду, Француској, у земљама Британског Комонвелта то је „Дан сећања“, а у САД је „Дан ветерана“.
У Србији се амблем тог празника, који би требало носити на реверу, састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века – зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде.
Та угрожена биљка расте на истоку Србије и на планини Кајмачалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату.
Наталијину рамонду називају и „цвет-феникс“ јер се, када наступи сушни период, притаји и осуши, да би с првом кишом поново озеленела.
Албанска споменица
Осим рамонде, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
Првог априла 1920. године, путем Указа, успостављена је Албанска споменица као сећање на прелазак кроз Албанију током Европског рата 1915. године.
Према овом Указу, право на Споменицу имали су сви војни припадници који су били ангажовани током проласка кроз Албанију, укључујући и чланове страних војних мисија који су заједно са српском војском пролазили кроз ту земљу.
Споменица је израђена у облику двоглавог орла са српским грбом на грудима и краљевском круном на врху.
На предњој страни, испод орла, налази се медаљон окружен венцем од ловора, с профилом Александра Карађорђевића, уз натпис: „Својим ратним друговима Александар“.
На полеђини, у три реда, стоји натпис: „За верност отаџбини“.
Указом од 6. новембра 1921. године, Споменицом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника.
Наредбом од 6. марта 1940. године, сви припадници црногорске војске који су остали на војној дужности заједно са српском војском на Солунском фронту били су одликовани Албанском споменицом.
фото (БЕТАПХОТО/МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ СРБИЈЕ)
