Народни посланик и члан Председништва Србија центра (СРЦЕ) проф. др Драган Делић упозорио је да је за две године овог сазива Скупштине одржана само једна седница Одбора за здравље и породицу, чији је члан, што је несхватљиво.
“Несхватљиво је да не желе да искористе ту форму где седи педесетак људи који могу нешто да предложе што је смислено, паметно и у интересу болесника. Власт нас доживљава као противнике, а ја им стално говорим да то није тачно и да је моја жеља да помогнем здравственом систему”, рекао је Делић у гостовању на телевизији Н1.
“Није нам задатак да некога нападамо, да нешто кажемо да је лоше, да правимо политичку борбу око свега. Не, ја хоћу да побољшамо здравствени систем због болесника и због наше професије на крају крајева. Према мени постоји тај анимозитет”.
Коментаришући одлуку да домови здравља дежурају и ноћу, Делић је упитао ко иза ње стоји, да ли је то урадило неко стручно тело или институција, ако јесте, које и на основу чега
“Да ли има неких сличних решења у свету по овом питању? Мислим да нема. Друго питање је веома битно, а то је ко стоји иза ове одлуке? Јесте ово Министарство здравља објавило, међутим, ово је стручна одлука, она задире у питање организације здравственог система, што јесте питање струке. Које стручно тело? Која институција? Рецимо, да ли Институт за јавно здравље Батут, који организује рад целог здравственог система, стоји иза ове одлуке. Да ли је проценио анализу”.
Делић је навео да у образложењу одуке стоји да је донета да се растерети Ургентни центар.
“У овом тренутку у Београду не дежура само Ургентни центар. Имате ургентну медицинску помоћ. Они гро посла апсорбирају. Имате Инфективну клинику која рецимо апсорбира исто ургентне случајеве. Имате токсикологију ВМА која ради веома битну област, тровање. Имате гинекологију са акушерством, имате ОРЛ клинику, имате офталмологију и још система, клиника, институција које раде ту ургентну медицину, а овде се не ради ургентно”.
“Ја бих волео да видим анализу рада Ургентног центра, који су то проблеми. Да ли је питање организације? Да ли је то питање кадрова? Да ли су они затрпани заиста неким случајевима који нису за њих. Ако јесу, процентуално да видимо која је то патологија. Да ли има довољно кадрова? Да ли има довољно обучених кадрова? Не можемо одлуке доносити на основу утиска, импресије или што је Ургентни центар увек пун”, закључио је Делић.
