„Да ли је могуће да ће и ово бити уништено“: Данас у Апотекама Београд, где лек кошта 1.000 динара, а код приватника је 6.000
Пацијената има, али лекова нема – предузеће Апотека Београд, некада један од најзначајнијих ланаца апотека у граду, од 2024. године суочава се са финансијским проблемима и недостатком хемикалија за производњу лекова.
Фармацеути Апотека Београд, који су грађане снабдевали квалитетним и повољним медикаментима, месецима уназад не примају плате, тачније, добијају само половину своје зараде, док хемикалије и амбалажу за производњу лекова не добијају уопште.
Због тога су пре неколико дана радници Апотека Београд одржали протест испред Министарства здравља, након чега их је на састанак примио министар здравља Златибор Лончар. Он је обећао да ће на наредној седници Владе, у четвртак, изнети предлог да радници Апотека Београд добију неопходне хемикалије и амбалажу како би поново могли да покрену рад и снабдеју грађане својим медицинским препаратима.
У ишчекивању одлуке Владе, Данас је обишао неколико филијала Апотека Београд како би чуо искуства радника. У првој апотеци у коју смо ушли није било муштерија. Дочекала нас је пријатна старија фармацеуткиња и, после представљања, замолили смо је за коментар, али је она кроз осмех одговорила: „Не бих.“ Захвалили смо се и отишли у следећу.
У другој филијали Апотека Београд дочекала нас је млађа фармацеуткиња. И у овој, додуше знатно већој просторији од претходне, није било муштерија, редова ни гужве, како то зна да буде по апотекама, посебно оним које издају лекове на рецепт. Уочљиви су били полупразни рафови, што је због величине простора ове филијале долазило до изражаја. Представили смо се апотекарки, али је она, уз извињење, бојажљиво одбила да говори за Данас.
Како бива – трећа срећа. У наредној апотеци коју смо обишли, пријатна фармацеуткиња пристала је да са нама подели своје искуство. И у овој омањој филијали, у близини једне од градских пијаца, рафови су поприлично испражњени, са великим размацима између производа. Зеленкасте кутије чајева привукле су пажњу крајичку ока. Питали смо жену има ли муштерија, а она је одговорила: „Пацијената има, лекова нема“.
– Пацијената има, то су наши пацијенти, они стално долазе, траже, а ми лекове четири месеца немамо. Никакав улаз. Ово што је остало – то је. И буне се људи и протестују, али шта да им кажем? Не знамо ни ми шта ће да се деси. Питају нас хоће ли бити нечега што смо ми овде правили, што је стварно тужно… Имали смо производе које смо сами правили, врло квалитетно. Сад немамо супстанце да их приозводимо – појашњава апотекарка и додаје: „Пацијенти су револтирани, нисам раније видела да људи тако реагују. „Да ли је могуће да ће и ово бити уништено“, кажу“.

Ако грађани не подрже апотеке, биће им тешко да приуште лекове
Председница синдиката „Опстанак“ у Апотекама Београд Јелена Шикуљак, каже за Данас да су Апотека Београд некада и сада као две различите установе. Некада су радили у одличним условима и у интересу грађана. До скоро никада нису били у ситуацији да немају основне ствари, као што су плате или здравствене књижице. Сада је неизвесно, од данас до сутра, „шта ћемо и како ћемо“, каже она.
– Уђете у празне апотеке, радите, имате 10 одсто онога што пацијенти траже, а 90 одсто немате. То се никада раније није десило. Изнели смо бројне кризе, ембарго… Рафови су увек били пуни, и у доба ковида, када су потребе биле изузетно велике, ми смо увек све имали. А сада, у неком мирнодопском добу, када се подразумева да можете све да имате, ви немате ништа. Тужан податак је да је ово, ја мислим, већ трећи талас респираторних инфекција, а ми немамо антибиотике ни за децу ни за одрасле – каже Шикуљак.
У домаће апотеке, подсећа она, људи долазе јер оне функционишу као примарна здравствена заштита, а лекове и антибиотике издају на рецепт.
– Људи долазе по лекове за хроничне болести, а за дијабетичаре скоро ништа немамо. Неке антихипертензиве имамо, оне који се ређе издају на рецепт, а ови најчешћи су одавно нестали. Нема ни лекова за заштиту желуца, а то су све основне ствари које су сваком другом пацијенту потребне. Ми их немамо. Јако је тешко радити, али опет желите да помогнете, па људима кажете шта да користе уз своју терапију. Нисмо сигурни да ће у другој апотеци добити прави савет, али нам је тако некако психички лакше – прича Шикуљак.
У такву ситуацију предузеће Апотека Београд доведено је неодговорним управљањем, односно неодговорним руковањем новцем, каже она. Њихов нагли пад почео је 2024. године.
За ту ситуацију, истиче Шикуљак, нису криви радници, јер свако од њих максимално одговорно ради свој посао. Чак и у овим околностима, када примају 50 одсто плате, апотекари долазе на посао и раде као што су радили и пре десет година. Међутим, додаје да су услед велике туге психички пали.
– Недавно смо чекали празнике. Замислите само како се осећа мајка када не може свом детету да купи поклон за Нову годину или Божић. То је јако тешко – указује саговорница.
За лекове које прави Апотека Београд каже да се не производе нигде другде, бар не у тако високом квалитету. Имају сертификоване лабораторије, менторе за обуку будућих нараштаја, као и врхунске стандарде за производњу лекова, од којих неки иду и на рецепт, у квалитету као да су фабрички произведени. Али, да би тај рад наставили, потребне су им хемикалије. Према њеним речима, да је Град давао новац за лекове и медицинска средства, они не би дошли у ову ситуацију.
– Трудимо се на све могуће начине да не дође до концесије, јер тада имате приватне ланце који диктирају шта ће бити на тржишту, шта ће ићи на рецепт, да ли ће неких лекова бити или не, и које ће цене важити. То не сме да се дозволи, јер држава мора да чува своје апотеке како би вршила контролу тржишта – појашњава Шикуљак.
Она се нада да ће грађани схватити шта губе, јер је Апотекама Београд потребна подршка грађана, као и подршка здравствене струке.
Шикуљак као пример онога што није морало да се деси наводи недавну несташицу физиолошког раствора. Физиолошки раствор не би био проблем јер они знају да га праве, али немају хемикалије и амбалажу. Још један фактор који истиче јесу цене, јер се лек који се у Апотеци Београд производио и набављао за нешто мање од 1.000 динара у приватним апотекама производи и продаје и за чак 6.000 динара. Зато Шикуљак упозорава да, ако се на време не стане уз апотеке, биће тешко свима нама, ако уопште будемо могли да приуштимо лекове.
Foto FoNet Maja Gočanin
Уна Милетић данас
