Увећане акцизе на гориво, кафу, гас… Стручњаци за Н1 кажу – прави удар на буџет тек долази у марту
Очекиван раст акциза ступио је на снагу 15. фебруара. Увећане су акцизе на гориво, алкохол, кафу, цигарете, и први пут на гас за домаћинства. Саговорници Н1 сматрају да прави удар на бужет грађана тек предстоји, са почетком марта и престанком важења Уредбе о ограничењу маржи.
Празници нису једина традиција која обележава почетак године. Тик иза њих, традиционално, расту акцизе и поставља се питање:
Н1: Шта кажете, је л’ може буџет грађана то да поднесе?
„Да, може“
„Не може“
„Ја мислим да могу. Ја могу, не знам за друге“, казали су грађани у одговору на питање Н1.
За неке мањи, за неке већи удар на џеп, тек раст је очекиван, подразумеван и представља редовно усклађивање са инфлацијом од прошле године.
„То је редовно усклађивање, то је према расту цена на мало у прошлој години. Онда се према Закону о акцизама усклади ове године и то је са 2,3 одсто. Срећом, нисмо имали високу инфлацију“, казала је уредница Нове економије Биљана Степановић.
Због ниске инфлације, ефекат усклађивања у 2026. биће нижи него претходних година – мишљења је и Иван Николић, економиста и председник Савета гувернера. Раст акциза због тога, сматра, неће донети значајнији удар на кућне буџете потрошача.
„Брига је у неким другим деловима, али што се тиче инфлације – ту грађани, потрошачи не треба да брину да би се било шта лоше могло десити“, казао је Николић.
Па ипак, брига је присутна.
„Па како ће се одразити? Лоше, као и све у овој држави.
Мислим да би требало мало поразмислити, јер ипак овај народ раст свих цена на свим нивоима не знам баш како може да поднесе и докле ће више ово да подноси“, додали су грађани.
Акциза на безоловни бензин повећана је за два динара. Исто толико и на гасна уља. Акциза на кафу порасла је за четири. Намети су порасли и на алкохолна пића, цигаре и цигарилосе. По први пут је, међутим, повећана акциза на гас за домаћинства.
„Сигурно је да повећање акциза не може да представља добру вест. Очигледно је да држави, вероватно, треба новац за нешто. Сведочимо томе да новац често оде на неке стране где не би требало. Ту су стално неке афере и опет је то нешто што поред финансијког оптерећења додатно смета грађанима, јер не знају куда тај новац иде“, објаснио је Дејан Гавриловић испред Удружења потрошача „Ефектива“.
Више од акциза грађане ће, указује Гавриловић, у перспективи коштати укидање Владине уредбе о ограничавању маржи.
„Осим тамо код енергената где домаћинства троше можда више гаса итд, много већи удар ће бити када се укине ограничење маржи. Сведочили смо да су неки трговински ланци имали маржу од 46 одсто. Она им је последњих шест месеци смањена на 20 осто. Дакле, ако они то врате на неки пређашњи период нас ту очекује много већи раст цена него што ће то донети повећање акциза за динар, два“, истакао је он.
Отуда је од 15. чини се важнији 28. фебруар. Дан када ће Уредба о ограничењу маржи, коју је стручна јавност умногоме и критиковала, а због које је трговински ланац Делез поднео тужбу против Србије, ступити ван снаге.
Shutterstock/Maks Tarkivskyi
Тамара Стојановић Н1
Аутор:
