ПОВРАТАК КОРЕНИМА НА МОДЕРАН НАЧИН: Основан ансамбл „Сковран” – чувар српске игре
Ансамбл „Сковран” (Фото Лидија Дивјак)
У времену када се традиција често своди на сувенир, оснивање новог професионалног ансамбла народне игре „Сковран” представља истински културни догађај. Настао као одговор на потребу да се фолклор врати на велику сцену, овај ансамбл није само реликт прошлости, већ жива уметност утемељена у нашем идентитету.
Ансамбл је недавно представљен у Играчком центру „Уна Сага Сербика”, а чине га млади професионалци – алумнисти балетских школа и уметници са великим искуством из државних ансамбала.
Ко је била Олга Сковран?
Име ансамбла носи дубоку симболику. Олга Сковран (1908–1995) била је родоначелник модерне сценске народне игре код нас. Као оснивач чувеног ансамбла „Коло”, поставила је естетске принципе који су и данас мерило квалитета: чистоту стила, врхунску технику и укус „очишћен од малограђанских афекација”.
„Наш циљ је да народна игра поново заблиста, чврсто ослоњена на принципе које је поставила Олга Сковран, али у складу са временом у којем живимо”, изјавио је кореограф и историчар Милош Циле Митић.
Од антифашистичке омладине до Унеска
Историја нашег професионалног фолклора почела је у новембру 1944. године, а већ 1945. настаје КУД „Иво Лола Рибар”, постављајући темеље онога што данас познајемо као сценски фолклор. Педесетих година, ансамбли попут „Кола”, загребачког „Лада” и скопског „Танеца” постали су најјачи извозни културни бренд тадашње државе.
Данас је „Коло” и званично признато од стране света – 2017. године уписано је на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Квалитет испред масовности
Иако у Србији и дијаспори постоји на хиљаде културно-уметничких друштава која чувају заједништво, Митић упозорава да број не значи увек и квалитет. Често се уметнички стандарди жртвују зарад јефтиних ефеката и брзе продукције.
Ансамбл „Сковран” жели да промени ту слику. Они фолклор не посматрају само као низ корака, већ као комплексну сценску уметност која захтева режију, сценографију и врхунски костим. То је посебно важно за нашу дијаспору, где је фолклор често једина преостала нит која младе генерације везује за матицу и национални идентитет.
Наставити тамо где је народни уметник стао – то је мисија „Сковрана”. Разумети дух времена, а остати веран коренима.
Извор: Политикини магазин / Славица Ступарушић
Приредио:
Аутор:
