„Изађи, избори се!“: Осмомартовски марш у Београду – активисткиње захтевају одржавање превремених парламентарних избора

Активистикиње Женске платформе за развој Србије и неформалног колектива “Осми март, сваки дан” придружују се захтеву студената и грађана за одржавање превремених парламентарних избора, речено је на конференцији за медије у четвртак, 5. марта у Београду у простору “Миљенко Дерета”.

Колектив “Осми март, сваки дан” организује Осмомартовски марш под слоганом „Изађи, избори се!“, који ће бити одржан у недељу, 8. марта у Београду. На овој манифестацији започиње своју кампању и Женска платформа за развој Србије.

Окупљање почиње у 15 часова на Тргу Републике, одакле ће марш кренути београдским улицама до Трга Славија. Организаторке позивају све учеснике и учеснице да одену или понесу предмет црвене боје на овај протест, као “симбол радништва, антифашизма и борбе за једнакост и равноправност”.

Активисткиње: Жене на изборима желе антифашистичку опцију

Колектив “Осми март, сваки дан” овогодишњи марш посвећује захтеву за праведне изборе, јер сматрају да захтев студената и грађана за превремене парламентарне изборе „није техничко питање, већ део феминистичке и антифашистичке борбе за праведно друштво“.

Подсећају да право гласа женама “није дато, већ изборено кроз дуготрајну борбу” која је била и “еманципаторска и антифашистичка”.

Представница колектива “Осми март, сваки дан” Вања Петровић изјавила је на конференцији за медије, да жене не желе “било какве изборе, већ оне, у којима могу да бирају антифашистичку опцију”.

Прочитала је потом проглас колектива “Осми март, сваки дан”.

„Тражимо наше основно демократско право – тражимо изборе. И то не било какве, одбијамо да бирамо мање зло. Хоћемо да бирамо и будемо биране, за шта су се наше преткиње избориле, победивши фашизам пре осамдесет година. Оне се нису предале, оне нису пристајале на мање. Зато су биле међу најнапреднијим женама Европе свога времена. И ми опет бирамо антифашизам! Данас то значи одбијање да наше животе обликују принуда, страх и насиље, већ бирамо солидарност, једнакост и праведност. Нећемо ратну индустрију, нећемо мржњу ни према коме, нећемо да нам земљу отимају корпорације, да одлучују о нашим телима, да радимо за сићу и страхујемо за пензију, и да ли ћемо је дочекати. Зато антифашизам!“, стоји – између осталог – у прогласу колектива “Осми март, сваки дан”.

Петровић је за портал Н1 објаснила да су се определиле за антифашистичку опцију, јер она “подржава и негује живот”.

„Ми не желимо да бирамо између двоје фашиста, да бирамо мање фашистичку опцију. Видимо да нам је потребно друштво које ће да буде више социјално, да подржава све оно што је женама и људима потребно и генерално. Желимо мање корупције, мање ратне индустрије, мање бетона, а више игралишта, више школа, значи све што нам треба да градимо живот. У том смислу нам је било битно, да говоримо о антифашизму у контексту избора, али такође и због тога што не видимо нужно ту артикулацију у неком мејнстрим дискурсу о изборима“, рекла је за портал Н1 представница колектива “Осми март, сваки дан”.

Вања Петровић је додала да су о улози жена у изградњи демократског друштва разговарали и са представницима Студентског покрета.

„Ми смо добили подршку Студенског покрета, они ће да позову на марш, што је за нас било врло битно. Да се на неки начин овај марш користи не само као подршка женама, већ као прилика да на неки начин едукујемо млађе генерације о томе, коју улогу су жене играле у настанку једног демократског друштва и да сигнализирамо да се сва та права могу врло лако изгубити”, истакла је за портал Н1 Петровић.

“Осми март, сваки дан”
Колектив „Осми март, сваки дан“ већ у самом називу поручује, да жена не би требало да се сетимо само 8. марта.

„Некако је контратежа тој идеји да се само осмог марта сетимо жена, у смислу да им купимо цвеће. Осми март је дан када се боримо за своја права, за радничка права жена, и та права још увек нису у потпуности постигнута. Због тога постоји потреба да се сваки дан боримо за та права, у свим аспектима живота. Значи, битно је да се жена сетимо сваког дана“, појаснила је за портал Н1 Вања Петровић.

Представљен Манифест жена Србије за нови друштвени уговор

У контексту „растућег ауторитаризма, милитаризације и напада на родну равноправност, феминистички покрет стоји пред кључним изазовима“ на који Женска платформа за развој Србије (ЖПРС) пружа одговор у виду Манифеста жена Србије за нови друштвени уговор.

Координаторка Женске платформе за развој Србије Марија Срдић представила је Манифест и најавила кампању, која ће започети на Осмомартовском маршу у Београду.

Манифест је иначе резултат заједничког рада учесница конференције „25 година Палићког процеса: РЕПРЕСИЈА. ПОБУНА. ПРОМЕНА.” коју је Женска платформа организовала, уз подршку Фондације Фриедрицх Еберт Стифтунг, окупљајући више од 100 жена из различитих сфера живота.

ЖПРС истиче, да је посебно драгоцено што су на поменутој конференцији учествовале студенткиње и жене ангажоване у зборовима и грађанским иницијативама током протеклих годину дана.

Жене траже промену система
Срдић је на конференцији за медије цитирала део Манифеста жена Србије за нови друштвени уговор, који је донет 29. новембра прошле године у Београду.

“Ми, жене у Србији, више не тражимо само равноправност, већ промену система, како би друштво постало праведно, одрживо и хумано: за достојанствен живот свих, за слободу без страха, за друштво које припада свим грађанкама и грађанима. Наш циљ је демократија која негује, не доминира. Економија која оснажује, уместо садашње која исцрпљује. И политика која служи, а не влада”, пише у Манифесту жена Србије за нови друштвени уговор.

Коодринаторка ове организације навела је да су одговори ЖПРС на кризу у нашем друштву засновани на феминистичким вредностима и побројала главне постулате манифеста.

„Правда је креативна вредност, не приватна награда и привилегија. Живот на првом месту, а не профит. Солидарност је политички чин отпора хиерархијама моћи. Политика треба да слуша, брине и укључује. Интерсекционалност је алат правде и основа за трансформацију друштва. Ново друштво је одрживо, праведно и ненасилно према телу, раду и природи. Држава мора бити гарант слобода, а не саучесник у репресији и насиљу. Без знања нема слободе, а без слободе нема ни демократије. Ми не тражимо равноправност у стваром свету, ми градимо нови свет. То су неке централне поруке манифеста“, напоменула је у представљању манифеста Марија Срдић.

Кампања се, након Београда, наставља у Кули, Нишу и Бору
Координаторка ЖПРС објавила је да на Осмомартовском маршу започињу своју кампању представљања Манифеста жена Србије за нови друштвени уговор. Најавила је да ће прва три града која ће посетити бити Кула, Ниш и Бор.

Додала је да ће о датумима и местима следећих догађаја касније обавештавати јавност преко друштвених мрежа, након што све утаначе са саборкињама из тих места.

„Свакако ћемо имати уличне акције на којима ћемо промовисати манифест у комуникацији са грађанима и грађанкама из тих средина. У тим местима ћемо организовати и разговоре. То нам је велика прилика да се сретнемо са женама из зборова, са студенткињама из градова, где су у току изборне кампање, а свакако и са кандидаткињама која наступају на тим (локалним) изборима. Мислимо да ће ти догађаји бити истовремено и добра прилика да разговарамо о горућим темама у свакој од тих средина“, објаснила је Срдић.

У Народноослободилачкој војсци учествовало 100.000 жена, од којих је 25.000 изгубило живот
Координаторка Женске платформе за развој Србије говорила је за портал Н1 о важности 8. марта.

„Осми март је онај дан у години, када се сећамо жена које су положиле животе за слободе и права која ми данас уживамо. Ове године, истичући антифашизам као вредност коју феминистички покрет баштини, ми славимо борбу партизанки и Антифашистичког фронта жена (АФЖ). То је наша традиција. Од огромне важности је неговање свести да је у редовима Народноослободилачке војске било више од 100.000 жена од којих је њих 25.000 положило живот у тој борби. АФЖ је испоставио захтев и изборио права за жене Југославије – социјална, радна, политичка“, констатовала је за портал Н1 Марија Срдић.

„Нападнута и угрожена историјска достигнућа жена“
Напоменула је међутим, да су ова историјска достигнућа жена „нападнута и угрожена“ током последњих деценија.

„Конзервативне, профашистичке, антифеминистичке идеје и праксе су опасност за наша достигнута права. Ми их данас морамо препознавати, деконструисати и свом снагом им се супротсавити, баш онако како су то бескомпромисно радиле наше претходнице“, закључила је за портал Н1 координаторка ЖПРС Марија Срдић.

Женска платформе за развој Србије настала због повезивања

Коодринаторка Женске платформе за развој Србије Биљана Малетин нагласила је на конференцији за медије да је њихова платформа настала са идејом да повежу жене из различитих делова и области друштва, односно жене из политичких партија, синдиката, цивилног сектора, медија, односно из свих професија.

„Циљ нам је да заједно промишљамо и правимо политике које ће унапредити положај жене у Србији, и тиме повећати равноправност у самој земљи. Прва иницијатива и први такав сусрет се десио 2000. године пред кључне изборе у Србији, када су жене цивилног сектора, политичких партија и синдиката биле високо активне заједно са свим грађанима Србије. Ми смо већ тада имале спремне промене неких политика, закона, знале смо шта желимо. Састале смо се, то артикулисале и договориле се да ће свака из својих организација, из својих улога заговарати исте теме. Тражиле смо престанак ратне политике, политичку партиципацију жена, радна права, здравље и спречавања насиља према женама“, пристетила се почетака Малетин.

Женска платформа за развој Србије пре шест година донела одлуку да не сарађује са СНС-ом
Додала је да је и након 2000. године ова иницијатива наставила да живи у повременим сусретима и преиспитивању јавних политика.

„Ми смо све време биле окренуте ка држави, имајући у виду да је држава највеће просветитељ, најјачи механизам који може да донесе равноправност грађанима. 2014. године са доласком ове структуре на власт, било је јасно да је даљи развој Србије упитан“, констатовала је координаторка ЖПРС.

Биљана Малетин је казала да су на великој трећој конференцији 2014. године на Палићу направили платформу у формату у којем и сада функционише.

„Ми врло интензивно и без престанка заговарамо политике које се тичу женских права. У најразличитијим областима – од културе, до спорта, одбране и економије. Настојимо да у јавни и политички простор унесемо нашу перспективу, вредности феминистичког покрета, како би политике изгледале другачије“, навела је координаторка ЖПСР.

Као прекретницу наводи четврту конференцију, која је одржана 2020. године током пандемијске кризе, када су схватиле да ће се у Србији стање све више погоршавати.

„Тада смо донале одлуку да нећемо сарађивати са владајућом партијом што је заправо кључно променило наше стратегије, јер смо првобитно успостављени да сарађујемо са државом, да мењамо државне политике, да утичемо на њих. Данас смо стигли до ове тачке кад је сарадња са државом апсолутно престала и немогућа, и када смо у потпуности окренуте цивилном друштву и друштву као целини“, указала је Малетин.

Осврнула се на то да су након 25 година анализирања закона и рада на њиховим изменама схватиле да је то са овом влашћу „узалудан посао“, имајући у виду, како је оценила, „да нам је држава украдена“.

„Нема још увек довољно жена у странкама и на водећим позицијама“
На питање портала Н1 да ли данас довољно жена учествује у политици и изборним процесима, Биљана Малетин одговара, да тај број још увек није задовољавајући.

„Нема их још увек довољно, иако су жене сада – кроз ове друштвене покрете – видљивије него икада, зато што жене доминирају у студентској популацији, на универзитетима, има више професорки, студенткиње су у првим редовима. Велико ми је задовољство, што се у Студентском покрету подразумева, да су младићи и девојке заједно на свим позицијама – од жутог прслука, до гостовања у емисијама – што представља велики искорак. Ипак, када је у питању политичка партиципација жена, и даље их има мање у свим политичким партијама или грађанским покретима. Такође има јако мало жена на водећим позицијама, односно тамо где се доносе одлуке, тако да ту има још посла“, напоменула је за портал Н1 Биљана Малетин.

Траже од политичких субјеката да се изјасне о темама које се тичу жена
Координаторка ЖПСР истиче за портал Н1, да поред суштинске партиципације жена у политици, намећу кроз платформу и политичке теме које се тичу жена, уз напомену, да од политичких субјеката захтевају да се о њима и изјасне.

„Тражимо да наведу, например, шта мисле по питању абортуса, репродуктивних права, једнаких плата за једнак рад, неплаћеном раду, смањењу насиља према женама. Продор је направљен, пуно се дебатује о тим темама, али и даље постоји простор за то, поготово у временима кризе“, констатује за портал Н1 Биљана Малетин.

Кризе и револуције – најбољи тренутак за борбу за женска права
Како нам каже, у прошлости се дешавало да се скрајну питања о правима жена током друштвених криза, јер тада „постоје важније ствари“.

„Ми имамо научену историјску лекцију у Србији, из 2000. године кад смо обарали режим, да је заправо баш то прави моменат за борбу за женска права, јер како године одмичу, све мање се уствари преговара о томе. И то није само наше искуство, већ је искуство и партизанки и свих других револуционарних покрета. Ми сада знамо да је ово моменат да учесутвујемо у друштвеним побунама, да позивамо жене да гласају, да се анимирамо у локалним заједницама и спремамо за промену“, казала је за портал Н1 координаторка ЖПСР.

Жене окупљене у зборове – нове могућности за деловање
Мишљења је да жене окупљене у зборове, пружају нове могућности за деловање, али напомиње, да су ове грађанске организације одраз српског друштва, које је веома разнолико.

„Зборови су Србија у малом: има подршке, има и отпора, али ми смо ту. Ја сам жена која је у женском покрету скоро 30. година. Учествовала сам у свему, што се дешава од 2000. године и видим разлику, ја сам велика оптимисткиња. Видим промену, видим ове нове генерације. Свуда су женска права, политичка тема пар еxелланце – од Кине до Бразила -, али и овде код нас у Европи. Ово је цивилизацијски момент у коме више нема назад. Сад је само питање на који ћемо начин да правимо друштво, да равноправност буде заступљена и у друштву, а не само између жена и мушкараца“, сматра координаторка Женске платформе за развој Србије Биљана Малетин.

“Женама не треба цвеће, већ радна места и једнака права”

„Женама не треба цвеће, нарочито не оно резано. Женама требају радна места, једнако право на рад, једнаке плате, једнаке могућности за напредовање на руководеће положаје, једнаке могућности да се обликују политике. Треба им заштита од насиља, нарочито од фемицида. Треба им једнак приступ имовини и финанцијским тржиштима. Дакле, свим оним
ресурсима који су важни и за нечију индивидуализацију и за један друштвени развој“, напоменула је на конференцији за медије професорка београдског Филозофског факултета, активисткиња ЖПСР др Марија Бабовић.

Жене у Србији мање плаћене од мушкараца, ретко долазе до водећих позиција
Истакла је да жене у Србији у просеку раде један сат мање дневно, него мушкарци у плаћеном раду, али да зато раде два сата више у просеку од мушкараца у неплаћеном кућном раду и бризи о другима.

„То значи да они имају један сат мање у току дана да се посвете себи, сопственом развоју, хобијима, одмору, чему год. Истовремено, жене континуирано не могу да остваре једнак ниво запослености као мушкарци, а и онда када су запослене, за исте послове не добијају исте плате, немају једнаке могућности да постану менаџери, шефови, чланови бордова корпорација, директори итд. Трећина жена које су у радном узрасту данас у Србији, није уопште активна на тржишту рада, и велики, важан разлог за то јесте управо време које оне проводе у бризи о породици, односно у неплаћеном кућном раду“, навела је Бабовић.

Неплаћени рад жена није препознат ни код нас, ни у свету
Оно што је својствено данашњим политикама – укључујући и политике развијених земаља – да се неплаћени рад жена уопште не препознаје и не вреднује, истакла је редовна професорка Филозофског факултета.

„У Србији, рецимо, тај неплаћени кућни рад, брига од другима чине више од петине бруто домаћег производа. Развојни модел државе у којој живимо, је модел који је усмерен на економски раст, од кога добит има једна врло уска елита. Економски раст који улаже милијарде у бетон, инфраструктуру и слично, а веома мало у социјалне услуге, у бригу о становништву, у развој људских ресурса. Његове велике слабости се виде у дубокој кризи у којој се налазимо. Тај модел развоја заправо представља одличан оквир за корупцију и за одливање средстава из наше земље“, рекла је Бабовић.

Србија губи годишње 111 милиона долара због пореских злоупотреба, пала за 61 место на Индексу финансијске тајновитости
Указала је да према подацима глобалне Мреже за праведне порезе, Србија губи годишње око 111 милиона долара због пореских злоупотреба, што је, како каже, „значајан пропуст у приходима“.

„Истовремено, због Србије и неадекватности пореских система, друге државе губе око 430 милиона долара, дакле чинимо штету и себи и другима. У 2022. години Србија је заузимала 110. место од 140 држава на Индексу финанцијске тајновитости, што је релативно добра позиција. 2025., значи за само три године је доспела на 79. место, што показује да је финанцијска тајновитост изразито порасла. Прва следећа земља региона је Црна Гора на 111. месту, а Словенија је чак на 137. месту, као једна од најбољих држава“, прича активисткиња ЖПСР.

Борба за права жена је борба за праведније друштво
Др Марија Бабовић је нагласила да би новац који нестаје кроз корупцију могао да финансира вртиће, бригу о старима, образовање, здравствену заштиту, друге социјалне услуге, односно управо оне секторе, у којима су већински запослене жене.

„Борба за родну равноправност и борба за права жена, није само борба за права жена, она је борба за једно праведније друштво. Друштво у коме ће све групе грађана, нарочито оне најосјетљивије – попут маргинализованих група – моћи да приступе тим важним ресурсима друштва, и да задовоље своје потребе, али и да их кроз свој допринос врате и тако уложе у развој. Нажалост, ова држава то не препознаје, и на било какве исказе за промену друштва у неком бољем правцу, реагује са све већом употребом силе”, мишљења је Марија Бабовић.

Редовна професорка београдског Филозофског факултета рекла је у изјави за портал Н1, да је од почетка студентске и грађанске побуне приметна „нека врста синергије“ у борби за права жена.

„Студенти су покренули ту причу о интензивном захтевању реформи. Женска платформа за развој Србије на томе ради већ јако дуго, али – као што је и колегиница објаснила -, последњих година, смо прешли у тај табор, који је опозитан садашњој власти, јер се показало, да са садашњом влашћу не може бити никаквих трансформативних промена, у складу са оним вредностима и политикама, за које се Женска платформа за развој Србије залаже. Постоји и персонално преплитање. Ја сам и чланица Побуњеног универзитета, сарађујем са студентима, и нисам једина, али су то ипак различити друштвени ентитети, покрети. Постоји једна врста високог консензуса око основног скупа промена, које су потребне овом друштву, и мислим да ту постоји нека врста лаке и лепе сарадње, чак и ако она није директна“, објашњава за портал Н1 чланица ЖПСР.

Редовна професорка Филозофског факултета др Марија Бабовић закључује да је сарадња Женске платформе за развој са Студентским покретом “индирекна, кроз програме, и кроз залагање за врло сличне реформе”.

N1/Lea Apro

Леа  Апро   н1

Аутор: