АФЕТ: Србија је „заробљена држава” на путу ка ЕУ, напретка нема

1733267884

Чланови Одбора Европског парламента за спољне послове (AFET) изнели су данас оштре критике на рачун Србије, оцењујући да је земља не само застала, већ и назадовала на свом путу ка Европској унији. Током дебате, Србија је више пута описана као „заробљена држава”, док је искреност власти у намери да спроведе реформе доведена у питање.

Известилац ЕП за Србију, Тонино Пицула, закључио је да је пут Србије озбиљно угрожен јер власт занемарује кључне аспекте преговора.


Главне критике: Геополитика, правосуђе и медији

Европосланици су указали на неколико критичних тачака које коче евроинтеграције:

  • Спољна политика: Давор Иво Штир (ЕПП) истакао је да Србија и даље седи на више столица, ширећи војну сарадњу са Русијом и Кином. Он је нагласио да повезивање на нафтовод „Дружба” преко Мађарске неће смањити зависност од руских енергената.

  • Заробљене институције: Више посланика, укључујући Владимира Пребилића (чију је поруку пренео Томас Ваиц), оценило је да у Србији не постоји права демократија, већ систем заробљених институција. Посебно су критиковане недавне измене правосудних закона, за које Хелмут Брандштетер тврди да значе „мање правде за грађане”.

  • Слобода медија: Указано је на забрињавајуће таргетирање новинара слободних медија од стране провладиних медија, уз предлог да се организује посебна мисија ЕУ која би се бавила искључиво стањем у медијској сфери.


Подељена мишљења о стратегији ЕУ

Иако је већина излагања била критичка, чули су се и другачији тонови који позивају на бржу интеграцију из стратешких разлога:

  • Одбрана власти: Анамарија Вичек (ФИДЕС) назвала је извештај „политичком осудом”, а не критиком. Она сматра да Србија чини позитивне кораке у изборном и правосудном законодавству и да је ЕУ та која показује „геополитичку селективност” одбијајући да отвори Кластер 3.

  • Стратешки интерес: Геадис Геади и Шербан-Димитри Стурџа истакли су да ЕУ не сме дозволити вакуум на Западном Балкану који би могле попунити друге силе, те да је стабилна Србија унутар ЕУ залог за мир у региону.


Финансијска уцена као решење?

Једна од најоштријих порука стигла је од групе Зелених, који предлажу конкретне санкције. Истакнуто је да Србији треба јасно рећи да нема више новца из Плана раста за Западни Балкан све док се не успоставе основни демократски стандарди и владавина права.

Из Европске комисије су поручили да желе демократску Србију у Унији, али да се држава мора држати преузетих обавеза.


Извор: ФоНет

Приредио:

Аутор: