Reč je o istoj firmi koja je do sada upravljala ovim poslom, samo pod drugim nazivom. Kažu karte ćemo imati vremena da zamenimo. Šta će se sve promeniti, a šta ostaje isto?
Menjaće se već jednom zamenjeni validatori, kompujteri kod vozača, uređaji na prodajnim mestima, garažama i upravljačkim centrima. Iz „Kentkarta“ kažu da prate nova dostignuća, putniku je pametni telefon osnov infomacije.
– Putnici će moći da ukucaju brojeve autobusa koje korsite, dobiju udaljenost od stanice ali i stanje na putevima na linijama koje su izabrali – kaže Ahmet Basmaci, izvršni direktor „Kentkarta“, kom je dodeljeno naplaćivanje karata u gradskom prevozu u Beogradu.
Očekuju da sa Gradom potpišu novi 13 godišnji ugovor o naplati prevoza i upravljanju voziima u njemu. zahtevaće od poslodavca da putnici kao i u Novom Sadu i u Kragujevcu ulaze na prednja vrata, ne samo zbog ukupnog brojenja.
– Tako možemo znati gde i u kom vremenu je ušao određeni broj putnika kako bismo mogli da pojačamo ili negde smanjimo broj vozila. To posebno važi za najstarije putnike koji se zbog godišnje karte i ne otkucavaju, a negde ulaze masovno, a sistem to ne prepoznaje – navodi Basmaci.
Ostaje mnoštvo vremenskih karata, kupovina u vozilu, na trafici, marketima. Uz sve vidove plaćanja.
– Sličnom tehoblogijom ćete samo moći da prinesete mobilni uređaj i da platite kartu za javni prevoz i ništa drugo za to vam neće biti potrebno – kažu u Sabraćajnom fakultetu u Beogradu.
Strategija razvoja javnog prevoza do 2033.
Fakultet je završio Strategiju razvoja gradskog prevoza u Beogradu pre, ali i posle 2027. godine kada će metro promeniti pravce kretanja, tačnije razvoj do 2033. godine.
Trenutno, 49 odsto kretanja u Beogradu pokriva javni prevoz. Taj procenat otpada i treba ga povratiti i povećati.
– U povratnoj sprezi bismo obezbedili da sistem javnog prevoza bude primaran vide kretanja u gradu, što bi privuklo i vozače automibila da ga više koriste – ističe profesor Saobraćajnog fakulteta Slaven Tica.
Moraju se prema strategiji razvijati svi podsistemi, ali ne podjednako. Niz važnih odluka i desetine konkretnih mera prate urbanistički razvoj grada, odnosno planove.
– Autobus treba da dopunjava šinski saobraćaj, a ne da bude primarni vid transporta. Ideja je da se i dalj razvija tramvajska mreža, pre svega, Novi Beograd i od Slavije do Kalemegdana – naglašava Tica.
Kako ukazuje Tica, Beograd postaje megalopolis i mora oživeti gradski voz do Pazove, Pančeva, Mladenovca i Lazarevca, da zameni autobuse.
– Ukoliko se napravi kvalitetna ponuda za BG voz, sa prihvatljivim intervalima čekanja, prohodnošću i vremenom putovanja, garantujem vam da autobus na tim relacijama nema šta da traži – tvrdi Tica.
Strategija ne govori o ceni prevoza, ali ako prevoz odgovara putniku opredeliće se za kartu. Njenu cenu obaveznu kupovni ili masovni šverc odluka je gradske uprave. Biće nešto više kontrolora, 300 o trošku stranog partnera. Grad može uposliti i platiti nove ili će ogromnim izdvajanjima minus u prevozu.
