Gotovo svaka treća namirnica je loše deklarisana, a kod hleba i peciva nedostaci u 48 odsto slučajeva
GOTOVO svaki treći prehrambeni proizvod u našim radnjama neadekvatno je deklarisan, ali ono što najviše zabrinjava je to što su na etiketama najčešće loše označeni alergeni i aditivi.
To je pokazalo najnovije istraživanje „IHIS Nutricionizma“, koje je sprovedeno na 2.593 proizvoda. Od njih, 68 odsto je imalo dobru deklaraciju, a kod 32 odsto je registrovan neki nedostatak. Najviše propusta bilo je kod hleba, peciva i namirnica iz kategorije „zdravi proizvodi“. Svega 52 odsto hleba i peciva je dobro deklarisano.
– Najčešće greške u deklaraciji su neboldirani alergeni, loše deklarisani aditivi na spisku sastojaka, proizvodi gde se stavlja „vrhunski kvalitet“ ili „najbolji kvalitet“ – izjavila je dr Danica Zarić, direktorka „IHIS Nutricionizma“. – Najveći problem su alergeni, ono što direktno utiče na zdravlje potrošača, a što se obično ne nalazi na etiketi. Ističe se da proizvod ima povećan sadržaj vlakana ili proteina, a pri tome na ambalaži nema nutritivne tablice.
Dešava se da se izmišljaju prehrambeni poboljšivači ukusa, dok su u stvari to smeše dva-tri aditiva. Prema pravilniku, aditivi se u spisku sastojaka moraju navesti kategorijom i zatim nazivom ili E brojem.
– Postoji 14 alergena koji moraju biti vidno obeleženi, boldirani, jer potrošač brzim pregledom deklaracije ustanovljava da li taj proizvod treba da uzme ili ne – naglašava Zarićeva. – U obe kategorije proizvoda radi se o malim proizvođačima, koji najčešće svoje deklaracije nisu uskladili sa pravilnikom, pa se pretpostavlja da nemaju obučenu radnu snagu i da im nedostaju tehnolozi.
Na našem tržištu, kako se čulo na skupu „Hrana, ishrana i zdravlje“, nalaze se proizvodi koji nisu karakteristični za naše podneblje, poput „čia“ semenki, „godži“ bobica, „maca“ i sl, koji u našu zemlju ulaze nekada kao dodatak ishrani, ali i kao običan proizvod. Većina tih proizvoda utiče na hormonalni status i na metabolizam i njihova kontrola mora da bude obuhvaćena Pravilnikom o novoj hrani.
NAMERNO GREŠE KOD SOKOVA
NA proizvodima se često nalaze i namerne greške koje imaju cilj da zavedu potrošača. Najviše grešaka je u kategoriji bezalkoholnih pića, poput neisticanja zaslađivača u nazivu proizvoda, hemijskog oblika vitamina, kada se u proizvod dodaju vitamini sa namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku. I dalje je primetno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na pakovanju, iako je količina voćnog sadržaja drastično različita u ove tri kategorije.
D. M. Novosti
