Nekada je svako naselje u prestonici imalo svoju radnju, a danas robu nabavljaju u „zdravoj hrani“
KIKIRIKI, semenke, zanimacija, sport za zube… Bez ovog marketinškog pokliča nekada nije mogla da prođe nijedna fudbalska utakmica, od beton lige pa do duela na nekadašnjoj „Marakani“ i Stadionu JNA. A ni premijera ispred nekog prestoničkog bioskopa dok su se stotine Beograđana gurali u redu za kartama…
Prestonički semenkari pamte mnogo bolje dane, kada su dnevno prodavali kilograme „slaniša“, i kada nisu morali da beže od komunalnih policajaca. Bili su, kako sami kažu, kultne ličnosti Beograda.
Tada su širom grada postojale i čuvene semenkare, koje su mahom držali Goranci, a danas prodavci robu kupuju od piljara na Kvantašu ili u prodavnicama „zdrave hrane“, pa kako im se posreći.
– Uglavnom dolazim na veće sportske događaje, i to na fudbalske stadione. Nije važno da li igraju Zvezda ili Partizan, bitno je koliko će publike biti – priča nam Amel, koji je delimično nastavio posao svoga oca. – Dešava se da mi se uloženi novac u robu vrati višestruko, a nekada nemam ni toliko da pokrijem troškove goriva za automobil.
Veče odluke za Partizan pred duel sa BATE Borisovim obećavalo je dobar pazar. Navijača, činilo se nikada više, pa su se fišeci puni semenki i kikirikija pravili jedan za drugim. Cena od 100 do 200 dinara, u zavisnosti od veličine papirne „kupe“, bila je i više nego prihvatljiva, pa su kod nekih posetilaca dve ruke bile malo da se sve ponese.
– Ovo je jedan od dobrih dana, ali moram da budem na oprezu zbog komunalne policije – nastavlja Amel dok mu prolaznik „na kvarno“ iz činije uzima šaku kikirikija. – Ovo radim povremeno, jer mi treba dodatni novac, ali inače imam posao u privatnoj firmi.
Još trojicu semenkara zatičemo kako privlače mušterije svojim glasnim žicama, nudeći proverene „rekvizite za zube“. Na improvizovanim štandovima, sačinjenim od stoličice na rasklapanje, sa pletenom korpom punom grickalica, vešto savijaju beli papir i pune bez greške, ali cupkajući sve vreme. Organi javnog reda nailaze, svi se pakuju i odlaze, provlačeći se neprimetno kroz gužvu…
MUNJA SA NBGD
MNOGO je legendarnih semenkara sa beogradskog asfalta. Ipak, ako pitate Novobeograđane, samo je jedan Munja. Ništa čudno kada je 50 godina bio nezaobilazan ispred „Hale sportova“, stadiona Radničkog i Bežanije, bioskopa „Jugoslavije“ i „Fontane“..
KANDI PRODAJE VEĆ 55 GODINA „KANDI Šećerlema“ kaže da je na ulici sa svojom robom već 55 godina. Osim uobičajene ponude, on ima i nešto što niko drugi nema – ušećereno voće! Ja sam iz Sremske Mitrovice. Pre je bilo mnogo više posla, zato me poznaje ceo grad i svi fudbaleri. Semenkari su danas beda, nemamo ni platu ni penziju, a ovo nam je parče hleba – kaže nam Kandi.
