– Kad stratište postane obdanište! Postoji li bilo gde u Evropi primer da jedno stratište iz perioda Drugog svetskog rata, umesto da bude mesto sećanja, postaje teretana, restoran, noćni klub i/ili, na kraju, vrtić u kome će se naša „deca osećati sigurno i voljeno“? Zamislite vrtić u Aušvicu, restoran u Dahauu, teretanu u Mathauzenu ili noćni klub u Jasenovcu. Ne možete to da zamislite. Ne mogu ni ja… Naravno… Jer to nije moguće… Osim kod nas – revoltirano je napisao Beograđanin Dejan Ristić, podelivši fotografiju ovog vrtića na svom Fejsbuk profilu.
To nema nikakve veze s politikom, već sa time da smo kao ljudi potpuno otupeli, dodaje Ristić, navodeći da je kao roditelj zbunjen i tužan.
– Poslednji put kada su deca bila uvođena tu bio je onaj kada su uvođena u pokretne gasne komore, zloglasne „dušegupke“ – navodi Ristić.
Vrtić još zvanično nije otvoren, ali se, kako kaže vlasnik ovog privatnog obdaništa Miodrag Krsmanović, očekuje da ga uskoro pohađaju prvi predškolci. Krsmanović u svemu tome ne vidi ništa neobično.
– Video sam da se javnost uzbudila, ali ne znam samo zbog čega. Mi imamo sve dozvole i otvaranje tog vrtića se planira već sedam meseci. Naše prostorije će biti u renoviranoj zgradi koja je zadužbina Nikole Spasića – kaže za „Blic“ Miodrag Krsmanović, vlasnik ove predškolske ustanove i dodaje da nije upoznat sa brojem predškolaca koji su trenutno prijavljeni za pohađanje ovog vrtića.
Činjenica da neko na mestu koje je nekada bilo najveći nacistički logor na jugu Evrope pravi odbdanište razbesnela je Beograđane, te se mnogi pitaju gde je to izostala reakcija nadležnih.
Staro sajmište je između kraja marta 1941. i maja 1942. bilo lokacija na kojoj je oduzeto na desetine hiljada života.
A. Milutinović Blic
