Na nedavno održanom međunarodnom simpozijumu, stručnjaci upozorili da trećina prestonice ima nestabilno tlo. Popisano 1.155 kritičnih lokacija, od kojih su sada 602 aktivne
NA teritoriji glavnog grada Srbije evidentirano je čak 1.155 lokacija gde postoje manja ili veća pomeranja tla. Stručnjaci kažu da postoji čak do 2.000 mesta u užoj i široj zoni Beograda gde postoje klizišta, za „Novosti“ priča Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika.
Problem sa pomeranjam tla ponovo je postao aktuelan posle prošlogodišnjih majskih kiša. Međutim, ni ove godine zemlja nije mirovala, jer je došlo do oštećenja objekata u Maloj Moštanici i Umki.
– Štete iz 2014. godine su ogromne, a uzrokovale su i raseljavanje delova naselja – rekao je Mladenović. – U urbanom delu grada najugroženija su naselja Karaburma, Mirijevo i delovi Zvezdare, a u obodnim delovima Obrenovac, Grocka i Lazarevac. Jedno od najvećih klizišta na Balkanu, a možda i u Evropi, jeste klizište u naselju Umka.
Da bi se popisale lokacije koje „klize“, ali i da bi se preventivno reagovalo, grad je formirao Koordinacioni tim za praćenje stanja na klizištima. Od 1.155 klizišta, čak 602 su aktivna. Od tog broja čak 248 klizišta ima visok stepen rizika, jer ugrožavaju objekte i stanovništvo.
U poslednjih godinu dana, sanirane su četiri lokacije, za koje je utrošeno oko 70 miliona dinara. Radovi koje je obavio „Beograd put“ izvođeni su u Volginoj ulici, Matice srpske, 13. oktobra i u Ritopeku. Beograd će i ove godine izdvojiti značajnu sumu novca, a tačna cifra znaće se sledećeg meseca posle rebalansa budžeta.
Ova tiha elementarna nepogoda, drugu godinu zaredom, podigla je na noge svu stručnu javnost. A ima i razloga. Čak trećina Srbije ima nestablno tlo. Popisano je 40.000 kritičnih lokacija, za čiju sanaciju je potrebno 11 milijardi evra.
U Starom dvoru, ove nedelje, održan je simpozijum na kome je predstavljen projekat „Usklađivanje podataka o klizištima i obuka opština za njihovo praćenje“, a potpisan je ugovor o realizaciji projektnih aktivnosti sa Geološkim zavodom Srbije i Rudarsko-geološkim fakultetom. Projekat „težak“ 3,4 miliona evra, finansira Vlada Japana preko Kancelarije programa Ujedinjenih nacija (UNDP) u Srbiji.
Prema Mladenovićevim rečima, ovim projektom omogućeno je sistematsko istraživanje klizišta, snimanje terena, procena i mapiranje rizika, analiza isplativosti projekata sanacije klizišta, izrada katastra klizišta, kao i obuka namenjena lokalnim samoupravama za sistematsko praćenje klizišta.
– Da bi se lakše pristupilo problemu klizišta potrebna je uredna baza podataka – priča profesor Petar Lokin, jedan od učesnika simpozijuma. – Nije svako pomeranje opasno. Već je opasno što se, šest meseci posle nekog događaja, zaboravi na ovu uvek aktuelnu temu.
Prema Lokinovim rečima, mnogo para se troši na saniranje štete, umesto što se na vreme ne radi na prevenciji. Ovaj stručnjak navodi da su u prestonici kritične desne obale Save i Dunava. Uglavnom je reč o fosilnim klizištima. Ispod podloge lesa, nalaze se lapor i glina, koji su krivci što se zemlja pomera. Svaka promena na povšini zemlje, može da ima neku posledicu.
ŠUME ŠTITILE ZEMLJU Kritične tačke u Beogradu, do pre 150 godina bile su guste šume. Tada je tlo bilo mirno. Širenjem prestonice, građani su krčili zelene površine. Šume su postale goleti, a problem prave i septičke jame, kojih i danas ima u delovima grada gde nema kanalizacije. Dodatni problem javio se posle izgradnje hidrocentrale „Đerdap“. Sava i Dunav su se podigli, te su stvorili dodatni pritisak na obale.
PREVENTIVA Praksa je pokazala da je mnogo jeftinije i efikasnije preduprediti klizišta nego ih kasnije sanirati. Voda je jedan od glavnih faktora klizišta, pa je veoma bitno posvetiti posebnu pažnju odvodnjavanju terena sklonog ovoj pojavi. U urbanim sredinama se mora voditi računa o izgradnji odgovarajućeg kanalizacionog sistema. Tamo gde je to moguće treba saditi vegetaciju koja ima veliku sposobnost apsorpcije suvišne vlage iz tla. Šume imaju sposobnost da stabilizuju tlo i svojim korenjem.
M. T. Kovačević Novosti
