Dugo očekivano leto malo nas je iznenadilo. Tropske temperature koje tope Beograd poslednjih dana, ipak su najviše pogodile majstore kojima nije lako da obavljaju fizičke poslove na 36-37 stepeni, kao i vozače autobusa od kojih mnogi voze bez klime.
Građani se dovijaju na različite načine ne bi li se sakrili od sunca i makar malo se rashladili. Flašice vode i lepeze postali su svakodnevni rekviziti, a neretko se vide i dame koje se od užarene zvezde štite kišobranima. Ipak, uprkos tome što oni mogu da se dovijaju, postoje i ljudi kojima nije baš najlakše da se izbore sa ovim vrućinama.
– Vozim bez klime. Ko god vam kaže da mi, vozači ovih malo starijih autobusa imamo klimu, laže vas. Ovo je nepodnošljivo, ali ko nas šta pita – rekao je jedan od vozača autobusa marke „Ikarbus“ za kog kaže da je star više od 15 godina.
Kako je njegov kolega rekao, oni su bez klime jer se skidaju kaiševi koji je pokreću. Na taj način, uštedi se i do 20 odsto goriva, te su oni osuđeni da se sa žegom bore kako znaju i umeju.
Ipak, oni makar mogu da računaju na vazduh koji će ih strujanjem kroz prozor koliko toliko rashladiti, dok ima ljudi koji su osuđeni da na suncu obavljaju fizičke poslove.
– Šta da vam kažem, krvav je ovo dinar. Po ovim vrućinama nesnosno je raditi, pogotovo što radimo uz reku pa je velika vlaga. Uspemo da se sklonimo u hlad na pet-deset minuta po satu, međutim posao neće da čeka pa moramo da se vratimo radu – jada se jedan od majstora koji radi na uređivanju šetališta na Savskoj promenadi.
Ipak, ovo je samo jedno od mnogo gradilišta u Beogradu, i prosto se ne zna na kom je majstorima teže, ovde uz reku ili onima koji su okruženi betonom sa svih strana, kao na primer majstori na Slaviji, odnosno u Bulevaru oslobođenja.
– Em je vrućina, em je upekao beton. Ni sam ne znam kako izdržavamo. Rashlađujemo se vodom i s vremena na vreme pobegnemo ispod drveta. Mučimo se, ali šta je tu je – reči su radnika u Bulevaru oslobođenja.
