Zapušten park posvećem Milici Rakić koja je nastradala u NATO bombardovanju 1999. godine. Umesto oaze, zelena površina je ruglo. Nema kanti, a slavina – polomljena
VISOKA trava, razbacane limenke od piva, đubre, prljavština, polomljene ljuljaške i penjalice – to je slika parka Milice Rakić u Batajnici. Mesto posvećeno trogodišnjoj devojčici koja je stradala za vreme NATO bombardovanja 1999.godine dok je sedela na noši, a koje je trebalo da bude mali dečji raj, sada je ruglo ovog naselja.
Sve je uništeno, rasklimatano, zaraslo u korov. Graja Petra, Helene, Tee i Sare čuje se sa jednog dela parka na kome je penjalica sa dva tobogana. To je jedina zanimcija za njih.
– Prošle godine komšije su se organizovale i tako smo malo sredili park – kaže Tijana Laban, koja živi u obližnjoj zgradi. – Nismo mogli da gledamo ruglo. Niko ovo ne kosi i ne sređuje. Zvala sam nadležne iz Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ bar 25 puta i uvek mi kažu da nisu nadležni. Sve je prljavo, jer ni kante za đubre nema. Razrušeni inventar je delo naše pijane omladine. Zato sam kivna i na policiju kojoj je teško da dva, tri puta prođe ovuda tokom noći, a stanica im je na 15 metara odavde.
Oko jedine funkcionalne penjalice komšije su pokosile travu i na istu su prikačili tobogan koga su skinuli sa druge, koja je bila nebezbedna za penjanje i sa ogromnom rupom u osnovi. Ne radi ni slavina na česmi u parku, pa voda neprestano teče.
I zid sa Miličinim imenom i prezimenom prekrilo je rastinje, a deca retko kad pitaju odrasle ko je ona bila. Kako bledi sećanje na ovu devojčicu, tako zaboravljamo i na park njoj posvećen.
BEZBEDNOST
Jelena Radojčić, majka dvogodišnjeg Lazara, kaže da ga često dovodi ovamo.
– Ne pamtim kada je neko došao da sredi park. U maju je trava bila skoro pola metra. Otpaci su svuda. Sve je razlomljeno, grozno i nebezbedno, ali moram negde da ga izvedem.
DA SE IGRAJU BEZ STRAHA
Neda, koja će svaki dan raspusta morati da provede ovde, kaže da bi najviše volela da srede parkić i poprave ljuljaške. Tako bi se slobodno igrala, bez straha da se ne povredi ili nagazi na nešto.
Njenim željama priključuje se i četvorogodišnja Jelena, pa dok sedi na klupici i liže sladoled, dobacuje da ona hoće još neku penjalicu, tobogan i novi pesak.
