Kada je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, 7. marta raspisao lokalne izbore u svih 17 beogradskih opština, teško da je iko, čak i poznavaoci političkih prilika u prestonici, mogao da zamisli kakve će sve promene u „krvnoj slici” beogradske lokalne političke scene oni doneti. Do aprilskog izlaska na birališta, centralne gradske opštine bile su bastioni demokrata, Surčin i Lazarevac uporišta socijalista, saradnja demokrata i radikala nije bila moguća…
Već u postizbornoj noći 25. aprila postalo je jasno da će ove konstante postati promenljive. Naprednjaci su demokrate potukli na Zvezdari i Paliluli. Socijalisti su hladan tuš osetili u Lazarevcu i Surčinu, dok u Novom Beogradu nisu prešli ni cenzus. Posle prebrojavanja glasova postalo je jasno da su dobitnici izbora naprednjaci, koji su pobedili u 14 opština, ali i radikali. Šešeljeve uzdanice, koje su od 2012. imale predstavnike samo u Lazarevcu, doživele su trijumfalni povratak u 14 opštinskih parlamenata, uključujući i savskovenački, što je ranije bilo nezamislivo. Iznenađenje, možda i veće od SRS-ovog, priredio je pokret „Dosta je bilo”. Do ovih izbora on nije igrao značajniju ulogu u parlamentarnom životu gradskih opština, ali posle 24. aprila ušao je u 13 skupština. Ruke su zadovoljno trljali i predstavnici DSS-a – poverenje birača dobili su u deset opština.
Ali, posle konstituisanja skupština Vračara i Novog Beograda pre dva dana, čime je stavljena tačka na formiranje svih 17 parlamenata, i postizbornog mešanja karata, priča o pobednicima dobila je drugačiji, pomalo neočekivan epilog. U polovini opština koje će u naredne četiri godine voditi naprednjaci koalicioni oslonac su im radikali. Razlog za zadovoljstvo imaju i socijalisti – kad se podvuče crta i oni su profitirali – u vlasti su u 12 opština.
Suverena vladavina „sopotskog Tita” i Čučkovića
Kad je slavljenička euforija splasnula bilo je izvesno da će SNS, kao apsolutni pobednik izbora, u Obrenovcu, Zemunu, Grockoj, Mladenovcu, Surčinu, Barajevu i Sopotu moći sam da formira vlast. Osim u Surčinu, to se nije desilo. Prvi se na postizborni savez odlučio Miroslav Čučković. Nekadašnji Dinkićev regionalista, udružen s radikalima, po drugi put se našao na čelu ove opštine. Koaliciju je ubrzo dobio i Sopot. Tamo je deveti mandat poveren neuništivom Živoradu Žiki Milosavljeviću. On je od nekadašnjeg komuniste, socijaliste i nezavisnog kandidata prošle zime evoluirao u naprednjaka. Novi predsednički mandat u Zemunu je započeo naprednjak Dejan Matić. Detalj koji je tamo upao u oči je taj što se u opštinsku vlast bivšeg radikalskog uporišta vratio Šešelj – ali ne lider SRS-a, već njegov sin Aleksandar.
Pažnju javnosti privukli su i gročanski naprednjaci. Jer, u Grockoj je Stefana Dilberovića na čelu opštine zamenio stranački kolega Dragoljub Simonović, nekadašnji direktor „Železnica Srbije”, koji je s te funkcije smenjen, kako je isticano, zbog nedomaćinskog vođenja firme.
U Barajevu, koje su prethodne jeseni zadesile dve smene vlasti, prvo demokratske, pa naprednjačke, ali i „preletanje” naprednjaka u suparničke tabore, konsolidovani SNS u saradnji s postizbornim partnerima za predsednika opštine izglasao je Slobodana Adamovića.
Naročito zanimljivo bilo je u Mladenovcu. Pažnju su privukli Ljubiša Preletačević Beli i Nebojša Prilepak koji su s listom „Beli – samo jako” osvojili više od 20 odsto glasova. Momci koji u satiričnom serijalu „Sarmu probô nisi” bespoštedno ismevaju profesionalne političare, već na konstitutivnom zasedanju imali su priliku da to urade i uživo. Prilepak je glasao za izbor predsednika opštine, ali samo iz jednog razloga – da pokaže kako je novi čelnik opštine Preletačević kao i njegov Beli. Materijal za podsmevanje političarima Beli i Prilepak imali su i zbog toga što su u opštinsku vlast ušli i predstavnici Tadićevog SDS-a, koji deklarativno odbija saradnju sa SNS-om.
Palilulu vodi najmlađi predsednik, a Savski venac žena
Na Voždovcu, Čukarici, Paliluli, Zvezdari, Savskom vencu, u Lazarevcu i Rakovici naprednjaci su takođe ostvarili izborne pobede, ali u njima vlast nisu mogli da formiraju samostalno. Zato su ove lokalne samouprave bile najzanimljivije jer je postojala teoretska mogućnost da tamo postizbornu koaliciju naprave i demokrate. Uzbudljivi scenariji su izostali. Dosadašnji predsednici opština iz redova SNS-a u stare fotelje seli su na Voždovcu, Čukarici i u Rakovici. U tim Aleksandra Savića, starog-novog predsednika opštine, ušla je i odbornička grupa „Naš Voždovac” sačinjena od odbornika s liste DSS-a. Tako je ova stranka već na konstitutivnom zasedanju, neočekivano, ostala bez ijednog mandata.
Na Paliluli, Zvezdari i Savskom vencu naprednjaci su slavili sa posebnom radošću jer su te opštine, uz Stari grad, Vračar i Savski venac, zbog dvodecenijske vladavine DS-a, bili njihovi glavni „pikovi”. Na Paliluli je najbolje prošao SPS, dojučerašnji partner DS-a, jer je i dalje u vlasti, ali je za predsednika izglasan naprednjak Aleksandar Jovičić (28). On je najmlađi predsednik neke beogradske opštine. Socijalisti su DS „izneverili” i na Savskom vencu koji je jedini posle ovih izbora dobio predsednicu – Irenu Vujović.
Formiranje vlasti na Zvezdari obeležila je postizborna „izdaja”. SRS je optužio SNS za prevaru i otkazao dogovorenu saradnju. Razlog za SNS-ovo „neverstvo” očigledno je bio novi partner – GG „Mirijevo”, koja je tek posle žalbe na rezultate izbora preskočila cenzus. Zanimljivo, ulazak u parlament ove liste najviše je osporavao SNS zbog gubljenja mandata u njenu korist.
Alhemičarsko umeće Marka Bastaća
Žestoka osporavanja, svađe, optužbe, nedeljama su bili svakodnevica na starogradskoj političkoj sceni. „Krivac” za rasprave koje su se s opštinskog nivoa uzdigle na gradski i republički bio je Marko Bastać, novi predsednik opštine. Političku buru izazvao je Bastaćev eksperiment i njegove alhemičarske veštine, do sada neviđene na srpskoj političkoj sceni. Njemu je za rukom pošlo što ono što nije ni mnogo iskusnijim političarima – u opštinsku vlast uključio je i krajnju levicu i krajnju desnicu (DS, LDP, SDS, DSS, SPS-JS i SRS). U opoziciji na Starom gradu ostali su samo SNS i DJB. Mada, i među njima ne svi, jer za Bastaćev izbor na tajnom glasanju podršku je dalo više odbornika nego javno. Danima se nije znalo ko koga više blati. SPS, makar javno, nije s naklonošću gledao na to što je njihov Nenad Borovčanin postao Bastaćev zamenik, iako je teško poverovati da se pre toga nije konsultovao sa stranačkom centralom. Na sve prozivke Bastać je, iako se činilo da mu se fotelja trese i pre nego što je u nju seo, do kraja ostao dosledan prvobitnoj izjavi: „Ni s kim nisam potpisao koalicioni sporazum, razgovarao sam isključivo s odbornicima i oni su me podržali”.
Na Starom gradu pažnju su uspele da privuku još dve ličnosti – Avram Izrael, bivši načelnik gradskog Centra za obaveštavanje i nekadašnji SPO-ovac koji je kao odbornik s liste SDS-a postao zamenik predsednika Skupštine, ali i Nada Kostić, iz DJB-a. Ona je prvi odbornik „odmetnik” jer je napustila svoje jato i osamostalila se.
(Ne)očekivani trijumf Šapićeve nezavisne liste
„Političko samoubistvo” – tako su mnogi pre dve godine ocenili „razvod” Aleksandra Šapića, predsednika opštine Novi Beograd, i DS-a. Kao „slobodni strelac” na izborima je osvojio oko 35 odsto glasova sugrađana i postao jedini nosilac nezavisne liste koja je ubedljivo potukla stranke. Radikali su mu čak zbog minulog rada ponudili i blanko podršku. Ona Šapiću neće biti dovoljna jer proslavljenom vaterpolisti, kome je popularnost porasla kada se odrekao visoke politike i osnovao fondaciju, u tom slučaju nedostaje još jedan odbornik, a za sada se čini da će ta prevaga biti DS. Da li će Šapić biti jedan od retkih koji će uspeti da ujedini SRS i DS još se ne zna. Tvrdi da će se Novi Beograd „osvajati” korak po korak – najpre verifikacija mandata i formiranje skupštinskih organa, pa onda pregovori. Prvi čin je završen Šapićevim (privremenim) imenovanjem za čelnika skupštine, drugi će biti odigran 20. jula za kada je zakazana nova sednica. Na njoj bi opština trebalo da dobije novo rukovodstvo. Jedno je sigurno – Šapić će ostati u vlasti isključivo kao predsednik opštine. Mesto na koje je otvoreno ciljao od početka kampanje nije spreman da žrtvuje ni zbog prijatelja Slavka Gaka, naprednjačke perjanice u novobeogradskom političkom ringu.
Bitka za Vračar još traje
Uvrede, priče o pretnjama odbornicima, postizborne promene tabora – obeležile su bitku za Vračar. U opštini u kojoj su prošle jeseni, kada izbori nisu bili na vidiku, počele stranačke akcije za pribavljanje poverenja birača, ni posle konstituisanja parlamenta ne zna se ništa zasigurno. Da li će posle dvodecenijske vladavine DS-a i njegove tesne pobede na poslednjim izborima, kormilo preuzeti SNS? Ili će ipak DS I DJB, koji su postigli postizborni dogovor, uspeti da privuku neopredeljene (odbornika DSS-a) i tako steći minimalnu prednost, koju su izgubili kada je iz njihovog u suprotno jato preleteo LDP-ovac Mihailo Grupković i, sada već iz Levice Srbije isključeni, Marko Mandić? Ni privremene mere nisu isključene. Ovu opciju, bežanjem sa sednice posle glasanja za izbor Grupkovića za predsednika Skupštine i Zorana Lukića za sekretara, otvorio je upravo Mandić. Ako niko više ne promeni postizborno jato, ako ne bude zakulisnih radnji, o svemu će se pitati jedan odbornik DSS-a. Ali, ostane li ova stranka pri prekjučerašnjem stavu, da nikoga neće podržati na Vračaru, to znači samo jedno – izjednačen rezultat 22:22 (kada je reč o broju odbornika) i definitivno uvođenje privremenih mera koje ne žele ni DS ni SNS.
Dejan Aleksić, Politika, Foto D. Jevremović
