Nema više uniformi, aparati dobro sakriveni. Strategija kontrolora je jasna, sada se prave da čekaju prevoz, normalno ulaze u vozilo, ponekad čak pričaju mobilnim telefonom.
LAKO je bilo „švercerima“ da na vreme napuste vozilo dok su kontrolori godinama bili uniformisani, bez obzira na to da li su nosili fluorescentne prsluke ili majice i jakne sa natpisima „kontrola“, „GSP“, „bus plus“…
Međutim, nekoliko stotina službenika zaduženih za kontrolu karata, postaju sve maštovitiji u dovijanju kako da izađu na kraj sa putnicima koji koriste, a ne plaćaju gradski prevoz. Najnovija metoda je sakrivanje aparata za proveru kartica u manjim ili većim torbama.
– Postajem neprijatelj broj jedan svim putnicima koji se „švercuju“, kada uđem sa torbicom preko ramena u neki od autobusa – kaže Vladan M. – Već na samim vratima vidim nekoliko prekih pogleda. Još ako priđem validatoru da otkucam kartu, svi kreću ka vratima, u trku izlaze, pa mogu da biram gde ću da sednem.
Strategija kontrolora je jasna: pošto nemaju obavezu da nose uniforme, sada se prave da čekaju prevoz, normalno ulaze u vozilo, ponekad čak pričaju mobilnim telefonom. Kada svi uđu i vrata se zatvore, iz torbe koju nose preko ramena vade karticu i blokiraju validatore, a onda i sakriveni aparat.
Osmeh na licu imaju samo oni koji plaćaju kartu i kojima je zanimljivo da prate reakcije na licima „švercera“ ili da slušaju izgovore kojima se oni malo veštiji sugrađani pravdaju u pokušaju da izbegnu plaćanje kazne.
– Prvo su nosili one svetleće prsluke, onda uniforme, a sada ništa – govori Milica S. – Nekad sam mogla da ih uočim na vreme, pa da izađem. Ne „švercujem“ se stalno, ali ne mogu da plaćam punu cenu karte kada idem stanicu-dve. Ovo sada je baš smešno što se tako „ubace“ među nas i kriju aparate.
Donedavno, tačno su se znale stanice na kojima je moguće da u vozilo uđe dežurni par kontrolora. Međutim, sada obučeni kao civili, bez određenog pravila, proveravaju karte u bilo kom delu grada.
KAO KOMANDOSI
KONTROLORI istu taktiku primenjuju i na prigradskim linijama, ali oni koji se voze bez karte imaju veći problem.
– Stoje sa nama na peronu, čak se i guraju da uđu u autobus – kaže Milan M. – Onda jedan sedne iza vozača, a njegov kolega se smesti na nekom od poslednjih sedišta. Kada autobus krene, ustanu, izvade aparate i ispišu kazne svima koji se „švercuju“ dok ne stignemo da Autokomande.
PREPOZNAVANJE
USPEH „operacije“ najviše zavisi od umešnosti kontrolora da prikriju „identitet“ do ulaska u vozilo. Ipak, uvek ima i onih čije budno oko prati sve, pa se nadmudrivanje nastavlja.
– Kontrolore uvek lako prepoznam – priča Kristina P. – Puni su sebe, na stanici uvek stoje zajedno, ali kad autobus nailazi oni se raziđu, da bi jedan ušao na prednja, a drugi na zadnja vrata.
