U domu Vojvodića dočekala su nas sva deca: Hristina (22), Jovana (20), Stefan (19), Danilo (17), Anastasija (15), Marko (13), Marija (11), Marta (9), Teodora (6 i po), Jovan (5) i Maksim (3).
Na slici nedostaju dve ćerke koje pripremaju porodicu za letovanje
– Decu učimo da budu dobri ljudi i da uspeh ne vredi ukoliko ne vrede oni sami. Sve ostalo ili imamo ili nabavimo. Potrebno je samo malo strpljenja i sve bude na svom mestu – pričaju roditelji Vasilije i Irina, čijeg smo najstarijeg sina Stefana pre tri dana upoznali kao đaka generacije Pete ekonomske škole „Rakovica“.
Vasilije i Irina ponosni su na svojih šest devojčica i pet dečaka sa kojima u radosti, dostojanstveno i skromno žive u 134 kvadrata. Kažu da im nije tesno. Za svakoga ima mesta.
Majka Irina nam je sa decom spremila pitu i sokove
– Postoje trenuci kada je teško, ali, uprkos tome, kako oni rastu, mi idemo iz radosti u radost, i to je jedino što potire svu muku kada je ima – priča otac Vasilije Vojvodić (49), koji je sveštenik pri Crkvi Svetog Trifuna i sekretar na Bogoslovskom fakultetu.
Mama Irina Vojvodić, profesor književnosti i prevodilac italijanskog jezika, kaže da i ona potiče iz mnogobrojne porodice.
Otac Vasilije pokazuje tablu gde zapisuju obaveze
– Odrasla sam u velikoj porodici, tako da je meni ovo normalno. Mira u kući ima uvek jer se svako ponaša prema svom ritmu – kaže ona.
Obaveze koje imaju u kući organizuju na veoma dovitljiv način.
– Imamo tablu na kojoj od liste želja pravimo listu obaveza. Tamo zapisujemo šta svako treba da uradi. Kod nas je skoro pa kao na nekom poslu, svako ima svoja zaduženja – kaže sin Danilo (17).
Pažnju privlači raspored časova i ostalih aktivnosti koji je zalepljen na frižideru. To je način da mama zna gde je koje dete. Većina dece pohađa i muzičku školu, bavi se sportovima, pa Vojvodići kažu da je bez zapisivanja teško imati pregled obaveza. Sve što treba da urade, kažu, rade u grupama, i to im nije problem.
Stefana smo upoznali kao đaka generacije Pete ekonomske škole
– Retko se desi da ručamo svi za stolom u isto vreme. Obično kad odemo kod babe, mada i tad moramo da jedemo u dve ili tri ture, ali nama to ne smeta. Nismo svadljivi i strpljivi smo – pričaju deca.
Na fotografiji našeg fotoreportera nedostaju dve najstarije sestre koje su bile zauzete pripremama za put, jer će zahvaljujući ženi koja im je ponudila smeštaj u Sutomoru deca sa mamom otići na odmor.
Dug za stan
Dnevno im za najosnovnije namirnice treba 2.000 dinara.
– Pomažu nam crkva ali i sugrađani. Država nam daje dečji dodatak za treće i četvrto, a ostalu decu izgleda da naš sistem ne prepoznaje. Samo da otplatimo dug za stan – kaže Vasilije.
Dijana Radisavljević Blic
