Tokom renoviranja Trga republike prvo su pronađene drvene kocke iz druge polovine 19. veka, a onda su, po svemu sudeći, radnici naleteli i na temelje ozloglašene Stambol kapije!
Prilikom samog pogleda na gradilište jasno se vidi jedan ograđeni prostor, veličine nekih deset sa pet metara, oko kojeg se nalaze saobraćajna signalizacija i traka. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nisu mogli, ili želeli, ni da potvrde, ali ni da opovrgnu da su iskopani temelji Stambol kapije.
– Na gradilištu su u toku snimanja georadarom, kako bi se istražio i ispitao prostor na kome je postavljeno mesto Stambol kapije – kratko su rekli iz Zavoda.
Još veći zid ćutanja je u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju. Ipak, istoričari smatraju da je veoma izvesno da su pronađeni temelji ozloglašene kapije.
– Poznato je da se ona nalazila na prostoru između Narodnog pozorišta i spomenika knezu Mihailu – tvrde stručnjaci.
Sve bi možda prošlo nezapaženo, da zaljubljenici u Beograd, i sve što se dešava u njemu, okupljeni na forumu “Beobilda”, nisu fotografijama sve ovekovečili, pa je priča počela da se širi društvenim mrežama. Baš kao i diskusija da li bi trebalo obnoviti ili barem nekako obeležiti mesto gde se do pre 152 godine nalazila kapija iz doba Osmanskog carstva.
Stambol kapija je, naime, ime dobila jer se nalazila na putu koji je vodio ka Istanbulu, i predstavljala je jedan od četiri izlaza iz grada, pored Sava kapije, Varoš kapije i Vidin kapije. Cela ondašnja beogradska varoš bila je opasana dubokim rovom u kome se nalazila voda i visokim šancem u koji su bili zabodeni visoki palisadi, tako da se samo na ovim mestima moglo ući ili izaći.
Stambol kapiju su napravili Austrijanci za vreme vladavine severnom Srbijom (1718–1739. godine), a legenda kaže da ju je podigao Ernst Gideon fon Laudon koji je izgradio i rov oko šireg Beograda nazvan Laudov šanac.
Izgrađena je od tesanog kamena i cigle, a pri samom ulasku putnik namernik je mogao da bira između dva pravca – ka Terazijama ili ka Tašmajdanu.
Iako je ova građevina bila najveća i najtvrđa od svih kapija, Srbima je sam prolazak pored nje ledio krv u žilama. Upravo nedaleko od današnjeg Trga republike i nekadašnje Stambol kapije, prema hroničarskim beleškama, Turci su Srbe nabijali na kolac.
„Mučenici su okretani licem u polje, ovamo ka Srbiji, da zaplaše druge koji bi poumili poći njihovim tragom, to jest koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemlji srpskoj“ pisao je hroničar Milan Đ. Milićević.
KNEZ MIHAILO NAREDIO RUŠENJE 1866.
Kameni svedok jezive prošlosti uklonjen je iz srca Beograda odlukom kneza Mihaila Obrenovića. Tako je 19. maja 1866. godine Stambol kapija sravnjena sa zemljom, da bi vek i po kasnije bili probuđeni duhovi prošlih vremena.
Suzana Luković Blic
