Pedesetdevetogodišnji vozač autobusa Ž. M. na liniji 56 sinoć je u toku vožnje u Žarkovu preminuo pošto mu je pozlilo. Po putnike i druge učesnike u saobraćaju posle lančanog sudara, na sreću, nije bilo ozbiljnijih posledica.
Ovaj događaj u javnom gradskom prevozu nije prvi takve vrste u prestonici. I prethodnih godina dešavalo se da vozači na trasi, u toku vožnje, osete da im je loše i zaustave vozilo zbog bezbednosti putnika, ali da nažalost ubrzo premninu na licu mesta.
Jedna od takvih dogodila se u novembru 2015. kada je pedesetšestogodišnji vozač GSP-a na liniji 72 preminuo na okretnici kod aeroderoma „Nikola Tesla”. On je neposredno pre nego što mu je pozlilo kretao sa početnog stajališta, ali pošto je ubrzo osetio da mu je loše autobus je vratio na terminus i isključio motor. Iz aerodrmske ambulante stigao je lekar koji je pokušao da pomogne vozaču, ali radnik GSP-a je posle petnaestak minuta preminuo. Sličan nemili događaj desio se i u junu 2012. kada je M.Đ. (38), vozač na liniji 51 preminuo u toku smene. Kada je osetio da mu je loše on je u blizini Sajma zaustavio vozilo kako ne bi nastradali putnici.
Poslednji ovakav tragičan ishod za volanom u toku smene, koji se dogodio preksinoć, još jednom je otvorio pitanje koliko često i na koji način se zdravstveno kontrolišu vozači u javnom prevozu.
Trenutno važeća pravila, što su nam potvrdili i prevoznici, kažu da vozači koji prevoze decu moraju da obave deteljne preglede (sistematske) jednom godišnje, dok ostali koji učestvuju u javnom prevozu tu proveru obavljaju na tri godine. Ukoliko lekar ili lekarska komisija procene da je to potrebno, kako ističu prevoznici, pojednim vozačima period naredne detaljne zdravstvene provere može da bude i kraći, odnosno i manji od te tri godine.
– Važno je naglasiti da, kada je reč o ovim obaveznim zdravstevnim pergledima, da su to vrlo detaljne, ozbiljne provere – navodi Drago Tošić iz Konzorcijuma privatnih prevoznika.
Kako podseća, vozači prolaze i redovne dnevne psihofizičke provere i alkotest. Pre preuzimanja smene, ključeva i vozila, pojašava Tošić, osoba određena za to svakom vozaču proverava da li je pod dejstvom alkohola, ali i u kakvom je stanju – da li je pod stresom, malaksao, uznemiren, da li loše izgleda. Ukoliko se nešto tako zapazi, šofer ne započinje smenu. Iako su ove sdneven provere svojevrsna odokativan procena, Tošić naglašava da su oni značajni i važni, pogotovu što osobe zadužene za te provere odlično poznaju sve vozače sa kojima rade i mogu lako da procene da li su spremni za vožnju ili ne.
– Ukoliko se vozač u toku same vožnje požali da mu je loše, bez obzira na to gde se na trasi nalazi, odmah zaustavlja vozilo, i zbog svoje i zbog bezbednosti putnika i javlja nam se. Mi onda šaljemo drugog kolegu da ga zameni na trasi, vozač kome je loše ukazuje se pomoć ili ide u zdravstvenu ustanovu – naglašava Tošić.
Kada smo i pre nekoliko godina pisali na ovu temu, i u najvećem gradskom prevozniku su navodili slično, dodajući da kada god se vozač požali na neke tegobe ili slabost u toku vožnje, upućuje se na vanredni, takozvani ciljani, pregled. Hitno i bez odlaganja.
GSP ima i psiholaboratoriju u kojoj se proveravaju psihofizičko stanje vozača, refleksi, obavljaju se razgovori sa stručnjacima, a uz pomoć specijalnih aparata utvrđuje se i da li su šoferi pod stresom. Ako se otkriju bilo kakve zdravstvene promene vozač se šalje na preglede u dom zdravlja jer su te ustanove jedine ovlašćene da utvrde da li vozač može i dalje da vozi. A tamo se do detalja odnosno poslodavca proveravaju stanje srce, vid, sluh, ide se kod neuropasihijatra i drugih specijalista. Vozači se na ciljane preglede, prema rečima prevoznika, šalju pogotovo ako su bili na bolovanju dužem od šest meseci ili ako su imali povećan broj saobraćajnih nezgoda. Sliča praksa se primenjuje i ako se utvrdi da vozač ima povišen pritisak ili šećer. Na sve to, postoje i iznenadne, nenajavljene provere promila alkohola u krvi.
Ako je ograničeno nesposoban za rad za volanom šofer se onda privremeno raspoređuje na druge poslove, a ukoliko se pojavi neko konstantno oboljenje trajno se prebacuje na neko drugo mesto.
Prevoznici sa kojima smo i sada, ali i ranije razgovarali na ovu temu, podsećaju da, dan kada se ide na redovne zdravstvene provere (koje u zavisnosti od prevoznika plaćaju ili poslodavac ili sami vozači) često nije najmerodavniji. Jer, uoči pregleda šoferi se fizički i psihički odmaraju i ne jedu previše. Ali, u svakodnevnim okolnostima nije tako, navode prevoznici, a naravno i sami vozači.
Foto: Nebojša Marjanović)
