Kada biste videli vatrogasce kako u ovom izbledelom, rđavom i rasklimanom kombiju dolaze da gase požar, pomislili biste da je to samo šala. Ili da ste na momenat zakoračili u neku apokaliptičnu budućnost u kojoj je malo toga preživelo.
Za 75 vatrogasaca dobrovoljaca iz Beograda uslovi u kojima rade zaista podsećaju na postapokalipsu. I to im nije smešno.
Oni su članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva Stari grad, osnovanog pre 69 godina. Skrajnuti su u dvorište stambene zgrade, a nedaleko odatle parkiran je i njihov kombi, star 31 godinu. To je jedino vozilo koje imaju: za intervencije, odlaske na obuke, patroliranje…
– Radi ovo bre, kakvi, ja sam u njemu sigurniji nego u novom – bodrio je rečima ovu mašinu predsednik Društva Milenko Dragović pre nego što ju je upalio.
Motor je zabrujao, a iz auspuha je krenuo crni dim. Rade i rotacije, inače. Trenutno, ipak, ne.
– Ispala je žica. Čekajte da stavim i retrovizor. Moram da ga čuvam unutra jer se dešavalo da nam polome – nastavlja Dragović.
U kombi može da stane devet osoba i oprema, a mašina ih retko izda. Samo ponekad.
– Pre neki dan ja ga upalim, počnem da motam, a ono neće. I vidim da je problem sa gumom. Jednom mi je puklo crevo, a ja ga teram do mehaničara, bolje nego da stanem. Dešavalo se i da smo ga gurali – priseća se Dragović.
Sa policajcima nemaju problema, ali prvo moraju da im objasne.
– Prvo gledaju, pa kažu ‘Stanite, šta je ovo?’. Ali, kombi je prošao tehnički pregled i registrovan je – pričaju vatrogasci.
I zaista, nalepnica koja važi do naredne godine jedina je stvar koja se sija na ovom vozilu.
– Neko se slika. Imali smo stranca koji je uspeo da pronađe gde se nalazimo i došao je da slika naše prostorije. Njemu je to bilo zanimljivo, ali nama baš i nije – priča sekretar Društva Petar Obradović.
Kako kažu, džaba se obraćaju nadležnima, a opština nema novca da im pomogne. Srećni su što su dobili makar besplatan prostor i parking.
Vlažna prostorija prepuna je starih fotografija, zastava, rekvizita i simbola vatrogasaca. Sve je to uspomena na srećnija vremena.
Danas oni kontrolišu i pune protivpožarne aparate prahom, za šta imaju dozvolu MUP-a, izrađuju planove evakuacije, drže obuke, organizuju takmičenja.
Nešto rade volonterski, a nešto naplaćuju kako bi opstali.
– Prevencija je važna i time treba da se bave dobrovoljna vatrogasna društva. Ako radimo sa decom za deset godina možemo da imamo građane koji drugačije razmišljaju. Požari retko nastaju slučajno – objašnjava Petar Obradović, inače peta generacija dobrovoljnih vatrogasaca.
Članovi društva imaju od 18 pa do 55, a četrdesetoro njih je sa položenim stručnim ispitom. Mnogi od njih su porodično članovi. Svakodnevno neko dežura u prostorijama, a kada je potrebno pozivaju se i drugi. Ponekad obilaze teren, gase automobile, razbuktale kontejnere, intervenišu u stanovima ili spasavaju mačke sa krovova. Kada je potrebno, ispumpavaju vodu iz zgrada na poziv stanara, a posebno su bili angažovani za vreme poplava. Imaju četiri pumpe koje s mukom iznose do ulice – paze da ne probude komšije, izbegnu gelender i savladavaju stepenište.
M. Beljan Blic
