Siniša Mali, posle godinu dana na funkciji gradonačelnika, govori za “Novosti“ o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti prestonice
KADA smo moj tim i ja preuzeli rukovođenje gradom, zatekli smo praznu kasu, kredite, neplaćene obaveze prema trudnicama, porodiljama, penzionerima i drugim ugroženim socijalnim kategorijama. U težoj smo situaciji od Republike, pa je realno da tek 2017. imamo stabilizovane finansije, za „Novosti“ priča gradonačelnik Siniša Mali, koji je pre tačno godinu dana došao na čelo prestonice.
– Veoma sam ponosan što obavljam ovu odgovornu funkciju. Kada sam postao gradonačelnik, situacija u Beogradu je bila mnogo teža nego što sam i mogao da pretpostavim. Nisam se pokajao što sam prihvatio ovo odgovorno mesto. Međutim, bio sam prinuđen da povučem neke nepopularne mere.
Koje su to bile teške odluke? I da li je moglo bolje?
– Uvek može bolje. Na samom početku mandata, imali smo poplave u Obrenovcu i to je definitivno najteži trenutak u mom životu. Prazna gradska kasa primorala je da pravimo velike rezove u potrošnji i donosimo bolne odluke – smanjenje dodataka za najsiromašnije penzionere, trudnice i porodilje. Budžet nam je bio prazan, a pratili smo i odluke koje su donošene na republičkom nivou. Morali smo da konsolidujemo finansije i za godinu deficit je spao sa 20,25 na 10,5 odsto.
Koji je najveći problem grada?
– Osim prazne kase, to je GSP i funkcionisanje javnog prevoza! Taj dugogodišnji problem sada rešavamo sistemski. Pravimo studiju optimizacije saobraćaja, radimo na promeni tarifnog sistema. Grad ćemo podeliti na četiri zone, smanjićemo cenu karte za prigradske opštine od 20 do 40 odsto. Definisanjem zona, većina građana počeće da plaća prevoz, što je neophodno da se sistem održi.
Zbog nestašice novca ukinuti su mnogi benefiti najosetljivijim kategorijama stanovništva. Da li će se neke povlastice vratiti?
– Mnoge su povlastice već vraćene, a neke ćemo vratiti kada nam budžet dozvoli. Cilj nam je da zaštitimo najugroženije grupe građana. Kad su se stekli uslovi povećali smo naknade za nezaposlene porodilje, novčanu pomoć primaju i porodice sa blizancima, trojkama, četvorkama, a i najboljim studentima su vraćene stipendije. Podsetiću da je recimo kod popusta za „Infostan“ bilo mnogo zloupotreba. Sa Centrom za socijalni rad pravimo analizu svih prava iz odluke socijalne zaštite kako se slične mahinacije više nikada ne bi dešavale.
Prethodnih godinu dana poskupeli su grejanje, voda, kanalizacija, održavanje i čišćenje zgrada…
– Posledice lošeg vođenja grada od prethodne vlasti se još osećaju. Godinama se nisu menjale cene komunalnih usluga. Mnoga preduzeća su zbog toga bila dovedena na rub propasti. Pojavili su se ogromni dugovi. Morali smo da uravnotežimo cene, da ih uskladimo sa inflacijom. Prošle godine javna preduzeća su napravila dobit od osam miliona evra, a samo 2013. bili su gubitaši.
Zašto kasne mnogi veliki projekti?
– To su projekti koji su započeti pre nego što sam ja došao na čelo grada. Renoviranje Ulice Stepe Stepanovića je potpisao Dragan Đilas. Najveći propust je bio zatvaranje 4,5 kilometara ulice odjednom. Za svaki dan kašnjenja izvođač će morati da plaća penale. Što se tiče Mosta na Adi, uopšte se nije vodilo računa o raseljavanju Roma koji su živeli na trasi buduće saobraćajnice kod Tošinog bunara. Taj problem smo mi sada rešili i veoma sam ponosan što smo sa EU obezbedili smeštaj za mnoge porodice i što na tome i dalje radimo.
U vreme štednje, grad planira da zaposli dodatnih 800 komunalnih policajaca. Imamo li mi para za to?
– Komunalna policija je veoma važan faktor ovog grada. Trenutno imamo 311 operativaca koji rade u više smena. To je nedovoljno za grad od dva miliona stanovnika. Upošljavanje novih policajaca je ulaganje u bezbednost građana. Manje će biti divljih deponija i bahatog parkiranja. Inače, nećemo odjednom zaposliti 800 ljudi. Ove godine obučićemo oko 300 policajaca, jer su toliki obrazovni kapaciteti. Novi kadrovi neće biti udar na budžet, već će veći broj komunalnih policajaca doneti više naplata od kazni.
Šta je potrebno Beogradu da postane prava metropola?
– Moramo dosta da radimo na tome, počevši od podizanja nivoa usluga koje nudi gradska uprava do završetka nekoliko infrastrukturnih projekata. Mislim na novu autobusku i železničku stanicu, završetak obilaznice, nekoliko novih mostova i metro.
PEŠIĆ POČEO, MI ZAVRŠAVAMO PROKOP KO je od prethodnika ostavio najveći utisak na vas?
– Od svih 65 gradonačelnika, morao bih da izdvojim Branka Pešića. On je svakodnevno obilazio grad, i u njegovo vreme mnogo toga se izgradilo. Bio je dostupan građanima, što se i ja svakodnevno trudim. Jedan projekat koji je on započeo, mi ćemo završiti. Reč je o železničkoj stanici Prokop, koja će biti gotova 2018. dok će se koloseci stare stanice ukloniti 2019. – objašnjava Siniša Mali.
BEZ RAČUNICE ZA LINIJU METROA OD USTANIČKE DO ZEMUNA ŠTA se dešava sa projektom izgradnje metroa?
– Do sada se sve radilo stihijski, napamet. Nije postojala ekonomska računica za prvu planiranu liniju koja je trebalo da ide od Ustaničke do Zemuna. U tom slučaju imali bismo nekoliko paralelnih tramvajskih i autobuskih linija sa podzemnom železnicom. Prva linija metroa mora da bude deo integrisanog koncepta saobraćaja, da bude povezana sa Prokopom, ali i „Beogradom na vodi“.
Milenko Kovačević Novosti
