Nataša i Žarko Stojković dvadeset godina čekali da postanu roditelji
ŽARKO i Nataša iz Beograda dugo su čekali prinovu, i ne sluteći da će njihova sreća biti tri puta veća od one kojoj su se nadali. Pre dve godine, sa mamom iz porodilišta su došli Viktor, Teodora i Hristina – trojke koje su dom Stojkovića ispunile radošću, smehom, grajom…
Priroda nekada udesi stvari onako kako samo ona hoće. Odlučila je da tako postupi i u porodici Stojković. Skoro dve decenije Nataša i Žarko čekali su da postanu roditelji. Kada su već, gotovo, izgubili nadu da će ostvariti svoj najveći san, rešili su da okušaju sreću vantelesnom oplodnjom. Znali su da se često dešava da se na ovaj način rađaju blizanci, ali ostali su zatečeni kada im je doktor rekao da će dobiti čak tri bebe.
– Naravno, bili smo iznenađeni, šokirani, ali u isto vreme i radosni – priča za „Novosti“ mama Nataša. – Lekari su nas pitali da li želimo da zadržimo sve tri bebe, jer se, često događa da, zbog prevelikog tereta, porođaj ne uspe, a i zdravlje majke može biti ugroženo. Iako smo i suprug i ja bili uplašeni, ni trenutka nismo pomislili da se odreknemo jednog deteta. I sada, kada posle dve godine razmišljam o tome, ponovo bih uradila istu stvar.
Sada dvogodišnjaci Viktor, Teodora i Hristina, rođeni dva meseca pre roka, neko vreme proveli su u bolnici. Danas su srce porodice. Kako oni dišu, tako i ostali – roditelji i bake.
– Odmah po izlasku iz porodilišta nastupile su velike obaveze, u žestokom ritmu – spremanje hrane, peglanje pelena, raspremanje, danonoćno dežuranje – objašnjava nam Žarko kako izgleda život sa trojkama. – Ali sav napor prestaje kada ih uzmem u naručje i shvatim koliko sam srećan što sam otac tri predivna anđela. Srećom, u pomoć nam priskaču bake koje su uvek spremne na druženje sa svojim malim unučićima.
Odgajanje trojki, osim neprospavanih noći, donosi i nove troškove i to – troduple. Nataša je na porodiljskom bolovanju, a Žarko radi kao ugostitelj. Žive u iznajmljenom stanu, pa iako se ne žale, kažu da nije lako sa finansijama. Na neku veliku pomoć od države ne mogu da računaju, pa se snalaze kako znaju i umeju.
SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE
VIKTOR, Teoodora i Hristina sada su prava „ekipa“. Spavaju jedno pored drugog u krevecima, igraju se istim igračkama, zajedno crtaju, jedu, odmaraju… Kada jedno plače, ostali ga podržavaju. Kada je jedno budno, drugi ne miruju. Kada se uspavaju, svi su se uspavali.
MESEČNO PO 500 €– SVAKOG meseca potrošimo minimum 500 pelena, što nam je, možda, najveći trošak – kaže Nataša. – Tu su i hrana, igračke, deterdžent za veš… Samo za decu neophodno nam je 500 evra mesečno. Zahtev za roditeljski dodatak nam je odbijen, jer nam prosek plata prelazi određenu granicu.
M. LJ. Popović Novosti
