Predusretljivi radnici poštanske ispostave u Pinosavi zaboravnim komšijama nude i „cvikere“ sa dioptrijom. Crvene za dame, crne za gospodu i dve različite dioptrije
NA šalteru posuda sa karamelama, olovke i dva para naočara za vid uvezana kanapom – tako izgleda pošta u Pinosavi, u General Ždanovljevoj ulici na broju 57. U ovom poštanskom objektu nemaju za mušterije samo uslužne hemijske olovke, već i naočare sa dioptrijom za zaboravne stranke sa oslabljenim vidom!
Na Avalskom putu, posle skretanja za Beli Potok, retko ko ne zna gde se nalazi pošta u Pinosavi. Svakog 10. i 25. u mesecu, red penzionera formira se niz stepenice, sve do kapije, a ako je neko i zaboravio naočare za vid, na šalteru ih čeka par.
– Ideja da kupimo naočare, o svom trošku, rodila se kad smo videle koliko se penzioneri muče da popune uplatnice ili da se samo potpišu – objašnjava nasmejana upravnica Dragana Nikolić. – Bilo je i onih koji radnicama traže da popunjavaju umesto njih, pa je i to problematično. Ovako smo olakšali posao svima.
Pre tri godine kada su postavili prvi par naočara, krasila ih je ljubičasta satenska traka i mašnice, međutim, usled više pokušaja kidanja, na red je došao običan kanap kojim se uvezuju paketi. Jedan za crvene, ženske, a drugi za crne, muške. Dve dioptrije, jedna od dva, a druga 1,5, pa kome koja odgovara.
– Bilo je onih koji su naočare odnosili kući, pa su ovo 25. po redu – uz osmeh će upravnica Dragana.
– Ima i onih koji traže od nas baš svoju dioptriju, misleći da imamo čitav komplet.
A knjiga utisaka na šalteru, pored karamela za posluženje, prepuna pozitivnih komentara za radnike ove male pošte. Njih sedmoro, među kojima je pet mladih žena, čine pravu porodicu. Smeh, šala, strpljenje da poslušaju meštane koji se često žale, ispričaju, pa i zasednu na jednu od fotelja da se odmore i pročitaju novine.
Na pitanje koliko im znače ove naočare, žitelj Pinosave Goran Đelić pokazuje prazan džep.
– Pa pogledajte, zaboravio sam svoje u žurbi. Eto koliko znače i koliko su korisne.
Sledeći korak, šale se radnice, biće – slušni aparat. Da ne moraju da viču i ometaju ostale u radu, a i u redu.
FALE IM SAMO BELI MANTILI
PORODIČNI, zdravstveni, finansijski problemi. Svaka stranka ima ponešto da kaže i ispriča. Od bolova, preko neposlušne dece, do kredita i visokih računa.
– Nekad mi fali samo beli mantil – kaže Dragana Nikolić. – Saslušamo ih često, kad nema gužve, i dajemo sve od sebe da stvarno budemo na usluzi. Kada su penzije najveća je gužva, ali je nama tada i najzanimljivije.
.jpg)
AMBIJENT BAŠ KAO KOD KUĆE DA bude prijatno i njima i strankama, potrudile su se radnice da urede i održavaju ambijent u kojem rade. Između dve fotelje, stočić u obliku slona, koji je upravnica donela od kuće. Na staklu iznad šaltera žaba s paricom u ustima – simbol blagostanja i bogatstva, da priziva novac, po pravilima feng šuija. Tu je, kažu, dugo koliko i pošta. Punih devet godina.
V. RADULOVIĆ Novosti
