Лични став

Сваким даном изнова се сусрећемо са суровом истином-ову земљу појешће корупција. Нису нас уништили ни ратови,ни економске кризе,ни елементарне непогоде,ни многе друге несреће које су нас кроз историју задесиле. Све те недаће биле су ограниченог трајања,па смо их превазишли,наставили даље. Међутим корупција нам се изгледа стално наставља, изједа нас полако изнутра. И то не било каква корупција. Овог пута мислим на ону у самом врху власти, јер она поприма најстрашније облике.

После ових избора имам потребу да своје утиске и размишљања поделим не само са својим пријатељима, већ и са комплетном јавношћу Гроцке. При томе не желим да амнестирам свој политички неуспех, јер сам припадао листи која ни цензус није прошла. Желео бих да укажем на разлоге: Због чега сам изашао на ове изборе, против кога и чега сам се борио на овим изборима и зашто мислим да своје циљеве у политици морам још истрајније да заступам и промовишем.

После ових локалних избора у Гроцкој затекла ме чињеница да су странке које су прешле цензус и ушле у локалну скупштину славиле свој резултат као победу, али не могу да се отргнем од утиска да су сви славили тужног лица. Зашто?

Избори су за нама, а будућа власт у Гроцкој, као и у читавој Србији формираће се тек када вођа обиђе свет у последњој фази решавања независности Косова. У међувремену, ситуација са корона вирусом  нагло ће се погоршати, јер је и „врапцима на грани“ познато да овај вирус никада није нестао, односно нисмо га никада ни победили, већ напротив, само смо му дали простора да делује.

Од кад нам је председник преко телевизије рекао да смо пребродили корону сваким даном ми се појачава конфузија у глави. Да ли сам због кућног карантина постао глупљи. Да ли је уз корону кроз нас протрчао и неки неуро вирус. Тражим оправдање за себе јер на логична питања немам одговор.

Била је лепотица. Паметна, васпитана, из цењене породице.
Он јој је обећавао куле и градове, клео се на вечну љубав и тукао је. Кад попије, кад га ухвати у неверству, кад му се ћефне – превентивно…

Да ли ико у Србији може замислити јунака који бежи од мегдана, боксера који од страха не улази у ринг, доктора који се крије од пацијента, учитеља који се ученика боји и дрхти испред учионице, или не дај Боже, Новака Ђоковића који у финалу Вимблдона уместо на двобој Федереру трчи и крије се по ресторанима да би јео торту и певао са гостима?

Сањам неки чудан санак. Моја земља, а деца нам од 55 + година. Победили смо опаку болест са 75 ново-заражених на дневном нивоу. Сањам гладни народ у златном добу.

Можда грешим, али пред неке изборе (а можда и после) мислим да је то било 2008 године, социјалисти Гроцке су нам саопштили како су грађанима Пудараца обезбедили клупе за парк испред  амбуланте и Дома културе у Пударцима .

Власт квари људе. Апсолутна власт апсолутно поквари људе. Демократски вишестраначки избори имају функције да парламенти ( општински, градски и републички) пресликају вољу народа.