Veće Apelacionog suda u Novom Sadu na čelu sa predsednicom veća Brankom Bajić, članovima veća Olivera Pejak Prokeš i Branka Perc na sednici veća koja sednica je održana 08.06.2023. godine potvrdilo je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu kojom je Pravni fakultet obavezan da isplati studentu Stefanu Karanoviću iznos od 60.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete koju je Pravni fakultet u Novom Sadu pričinio svom tadašnjem studentu tako što mu je, prema pravnosnažnoj oceni sud,a povredio čast i ugled iznošenjem netačnih informacija i kršenjem prezumpcije nevinosti, a istom presudom Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu obavezan je da isplati naknadu troškova postupka u iznosuod 56.600,00 dinara.
Stefan Karanović nakon što je dobio sve sporove protiv Pravnog fakulteta u Novom Sadu nastavio je da studira na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu tamo gde su pokušali da ga zaustave u Novom Sadu.
- Sada je presuda postala pravnosnažna. Dakle 4 sudije ukupno su zauzele stanovište o radnjama tog fakulteta. Taj fakultet nije imaginarna tvorevina, već ga čine razni predavači i ta instiutcija ne znam kako da je nazovem se zbog svojih postupaka nalazi u jadnoj poziciji da bi bilo nedostojanstveno davati bilo kakve komentare na račun profesora odnosno na račun te institucije. Međutim, kada je reč o budućim studentima treba da razmisle koji fakultet upisuju jer je nezapamćeno u istoriji svih univerziteta da obrazovna ustanova se zaleleti lažima na svog studenta. Takav postupak nije naivan, nalikuje u konkretnom na krivično delo klevete o kojem bi mogli da govorimo nekad i za to delo su se izricale zatvorske kazne. Mnogi klevetu banalizuju i brkaju sa „verbalnim deliktom“ iako nema veze sa tzv „verbalnim deliktom“ sem što se, radnja izvršenja podudara sa zloglasnim „verbalnim deliktom“ iz KZ SFRJ utoliko što se radnja izvršenja čini oralno.To je do pre nekoliko godina kod nas bilo ali u mnogim komparativnim pravnim sistemima i danas izuzetno ogavno krivično delo jer se tim postupkom atakuje na čast i ugled oštećenog, nešto što je najvrednije iz kojeg zaštitnog objaketa u širem naučnom smislu proizilaze sva dobra odnosno smisao života. Čovek hipotetički kada bi izgubio čast i ugled više bi se sveo na nivo biljke nego na čoveka. Time se pogađa psiha bez koje ne možemo da govorimo o ni o psihosomi, zatim čitav spektar privatnog života, karijera, porodica i bližnji oštećenog. Čast i ugled su časnom čoveku najvažniji i ako je zakonopisac odnosno zakonodavac igrom slučaja možda to prevideo, usled raznih faktora, svakako da je poražavajuće da takav previd zloupotrebljava Pravni fakultet u Novom Sadu kako bi naneo nekom zlo odnosno konkretno svom studentu. Da se ne radi samo o pukoj nepažnji – nisam hteo da ovo iznesem dok presuda nije dobila svojstvo pravnosnažnosti – govori i činjenica da je Pravni fakultet odnosno advokat Pravnog fakulteta Dejan Ukropina osporavao tužbeni zahtev tako što je inter alia negirao da je Pravni fakultet uopšte izneo takvu bljuvotinu. A druga stvar u prilog tome – neshvatljivo je da Pravni fakultet ne zna šta je pretpostavka nevinosti!
Taj fakultet koji je nakada bio respektabilna institucija se pretvorio u muzej zla, podlosti i nepravde. Neverovatno je da se uprava na takav način smeni zimus. Nekome od njih je produžen radni odnos pod izgovorom da širi ugled fakulteta a ubrzo oteran pod teškim optužbama. Kao na crtanom filmu. Pa ne može samo jedan čovek da iza toga stoji u kojeg sada svi upiru prstom. Notorno je da je fakultet godinama na bolesnim nogama i to mora da se istraži. To zna svako ko poznaje javnu upravu, organizaciju, organizovani kriminal I društvo uopšte. Mora da se sprovede istraga. Mora da se ispita poslovanje svakog zaposlenog na tom fakultetu i svakog javnog funkcionera u Vladi Vojvodine, da se sprovede vetting, proveri poreklo njihove imovine, njihovi naučni i stručni radovi i mnogo toga jer u suprotnom taj fakultet nikad niko neće uzimati za ozbiljno. Nekada, pojedini čuveni profesori, koje ne želim sada da imenujem, svi ih znaju, nisu hteli da rade na istom fakultetu jer su sa kolegama bili u srodničkim odnosima, sinovi i ćerke profesora su odlazili u inostrane fakultete iz etičkih razloga, a pogledajte Pravni fakultet u Novom Sadu na šta liči nema potrebe da o tome dalje govorim, ako je Vladi Srbije u interesu da se rugaju po svetu sa nama samo napred – u tom smislu – Dixi et selvavi animam meam – Rekoh i spasoh svoju dušu“ rekao je Karanović za Žig info
