БИА има своје просторије у Телекому, каже новинар БИРН-а Алекса Тешић, аутор истраживачке приче у којој је крајем прошле године доказано да је БИА хаковала телефоне активиста и пратила их. Он је у емисији “15 минута” говорио и о томе колико су заправо безбедне апликације попут Сигнала, које марке телефона су најсигурније, али и о прислушкивању у кафићима и ресторанима.
Бурне реакције јавности изазвало је прошлогодишње истраживање БИРН-а које је открило да је БИА, користећи израелску технологију Целлебрите, откључавала телефоне активиста које је приводила на разговоре, а потом на те уређаје убацивала домаћи шпијунски програм НовиСпy.
„Нису се заустављали само на прикупљању порука и контаката – улазили су у приватне фотографије, пратили породице, укључивали камере и микрофоне“, наведено је тада у тексту БИРН-а.
Међутим, то откриће није изазвало и “бурне реакције” надлежних – ВТК до данас није саслушао жртве, а омбудсман и повереник су поручили да се “не разумеју” у оно што је БИРН написао.
„Битно је да је предмет формиран и да неко сутра кад буде дошао може да покрене поступак“, каже Алекса Тешић за Јужне вести.
Појашњава да спајвер функционише као други корисник телефона, па из БИА-е могу да виде све што неко ради на свом уређају – док листа и дописује се преко друштвених мрежа, фотографише, гледа снимке и фотографије или игра игрице.
У том смислу, ни апликације попут Сигнала, које важе за безбедније, нису “недодирљиве”.
„Сигнал за спајвер није сигуран јер ако уђемо у преписку, то се види. Пегазус и још неки алати могли би да задиру у Сигнал преписке“, истиче Тешић.
Међутим, опрема за прислушкивање је скупа и цене се крећу од неколико десетина до неколико стотина хиљада евра, па се прислушкују и прате само они који су службама најзанимљивији, додаје он.
„Мислим да они имају и софтвере за социјално прислушкивање, да прате дешавања на друштвеним мрежама, прате изјаве у медијима, имају анализе јавног мњења, знају ко је популаран и у неком тренутку процене ко им је битан. Оног ко им је битан позову на пријатељски разговор и инсталирају му спајвер. Некад се то деси и спонтано, као када су студенту који се задесио у Сава центру покушали да напакују да ради за стране службе. Мислим да имају списак и да знају ко им је безбедносно интересантан, а ко не. Онога ко им је интересантан покушавају да дискредитују“, појашњава Тешић.
Са друге стране, обични позиви и поруке прислушкују се уз помоћ оператера и Тешић упозорава да су они најрањивији.
„Савет је да се не користе обични позиви и СМС-ови, то је најрањивије. БИА има просторије у Телекому, а можда чак и Телеком има у БИА. Толико су повезани да на клик могу да крену да вас прислушкују ако сте им у интересу“, напомиње он.
Сматра да је циљ прислушкивања застрашивање и дискредитовање људи објављивањем интимних детаља из њихових живота путем таблоида.
„То у овим таласима протеста и раде. Видимо из разговора са активистима и студентима да полиција или БИА снимају њихова хапшења и то у року од неколико минута стиже на уреднички деск рецимо Информера“, прича Тешић.
Понекад телефон упозори на прислушкивање, тако што наведе да има неку сумњиву апликацију, а најбезбеднији у том погледу су Ајфон и Гоогле пиxел телефони.
Што се тиче обичних позива и СМС-ова, Тешић каже да нема сигурних показатеља прислушкивања, али да знакови могу да буду ехо, понављање речи или неки трећи звук.
Оправдано су, каже он, многи опрезни и када је реч о разговорима у кафићима и ресторанима јер се разне бубице за прислушкивање могу наћи у саксији и другим украсима на столовима.
„Знам ситуације у којима су новинар и извор седели у угоститељском објекту и након тога им је стигао транскрипт целог разговора. То је вероватно нека бубица. Једном ветерану су били убацили бубицу између прозора и фасаде, некако су је ту углавили. Та бубица је чак била прилично велика, нека застарела технологија“, наводи Тешић.
Осим БИА-е, интерес да прислушкују могу имати и МУП, криминалци, интересне групе, али и појединци који имају новца да купе скупу опрему за шпијунажу.
Онима који сумњају да их неко прислушкује, Тешић саветује да се најпре обрате ВТК, а адреса је и омбудсман, али напомиње да они “не уливају наду” – ВТК још није ни саслушао жртве у случају БИРН-овог открића, иако су им подаци “сервирани на тацни”.
Foto: Shutterstock, Promo
