BIA ima svoje prostorije u Telekomu, kaže novinar BIRN-a Aleksa Tešić, autor istraživačke priče u kojoj je krajem prošle godine dokazano da je BIA hakovala telefone aktivista i pratila ih. On je u emisiji “15 minuta” govorio i o tome koliko su zapravo bezbedne aplikacije poput Signala, koje marke telefona su najsigurnije, ali i o prisluškivanju u kafićima i restoranima.
Burne reakcije javnosti izazvalo je prošlogodišnje istraživanje BIRN-a koje je otkrilo da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.
„Nisu se zaustavljali samo na prikupljanju poruka i kontakata – ulazili su u privatne fotografije, pratili porodice, uključivali kamere i mikrofone“, navedeno je tada u tekstu BIRN-a.
Međutim, to otkriće nije izazvalo i “burne reakcije” nadležnih – VTK do danas nije saslušao žrtve, a ombudsman i poverenik su poručili da se “ne razumeju” u ono što je BIRN napisao.
„Bitno je da je predmet formiran i da neko sutra kad bude došao može da pokrene postupak“, kaže Aleksa Tešić za Južne vesti.
Pojašnjava da spajver funkcioniše kao drugi korisnik telefona, pa iz BIA-e mogu da vide sve što neko radi na svom uređaju – dok lista i dopisuje se preko društvenih mreža, fotografiše, gleda snimke i fotografije ili igra igrice.
U tom smislu, ni aplikacije poput Signala, koje važe za bezbednije, nisu “nedodirljive”.
„Signal za spajver nije siguran jer ako uđemo u prepisku, to se vidi. Pegazus i još neki alati mogli bi da zadiru u Signal prepiske“, ističe Tešić.
Međutim, oprema za prisluškivanje je skupa i cene se kreću od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra, pa se prisluškuju i prate samo oni koji su službama najzanimljiviji, dodaje on.
„Mislim da oni imaju i softvere za socijalno prisluškivanje, da prate dešavanja na društvenim mrežama, prate izjave u medijima, imaju analize javnog mnjenja, znaju ko je popularan i u nekom trenutku procene ko im je bitan. Onog ko im je bitan pozovu na prijateljski razgovor i instaliraju mu spajver. Nekad se to desi i spontano, kao kada su studentu koji se zadesio u Sava centru pokušali da napakuju da radi za strane službe. Mislim da imaju spisak i da znaju ko im je bezbednosno interesantan, a ko ne. Onoga ko im je interesantan pokušavaju da diskredituju“, pojašnjava Tešić.
Sa druge strane, obični pozivi i poruke prisluškuju se uz pomoć operatera i Tešić upozorava da su oni najranjiviji.
„Savet je da se ne koriste obični pozivi i SMS-ovi, to je najranjivije. BIA ima prostorije u Telekomu, a možda čak i Telekom ima u BIA. Toliko su povezani da na klik mogu da krenu da vas prisluškuju ako ste im u interesu“, napominje on.
Smatra da je cilj prisluškivanja zastrašivanje i diskreditovanje ljudi objavljivanjem intimnih detalja iz njihovih života putem tabloida.
„To u ovim talasima protesta i rade. Vidimo iz razgovora sa aktivistima i studentima da policija ili BIA snimaju njihova hapšenja i to u roku od nekoliko minuta stiže na urednički desk recimo Informera“, priča Tešić.
Ponekad telefon upozori na prisluškivanje, tako što navede da ima neku sumnjivu aplikaciju, a najbezbedniji u tom pogledu su Ajfon i Google pixel telefoni.
Što se tiče običnih poziva i SMS-ova, Tešić kaže da nema sigurnih pokazatelja prisluškivanja, ali da znakovi mogu da budu eho, ponavljanje reči ili neki treći zvuk.
Opravdano su, kaže on, mnogi oprezni i kada je reč o razgovorima u kafićima i restoranima jer se razne bubice za prisluškivanje mogu naći u saksiji i drugim ukrasima na stolovima.
„Znam situacije u kojima su novinar i izvor sedeli u ugostiteljskom objektu i nakon toga im je stigao transkript celog razgovora. To je verovatno neka bubica. Jednom veteranu su bili ubacili bubicu između prozora i fasade, nekako su je tu uglavili. Ta bubica je čak bila prilično velika, neka zastarela tehnologija“, navodi Tešić.
Osim BIA-e, interes da prisluškuju mogu imati i MUP, kriminalci, interesne grupe, ali i pojedinci koji imaju novca da kupe skupu opremu za špijunažu.
Onima koji sumnjaju da ih neko prisluškuje, Tešić savetuje da se najpre obrate VTK, a adresa je i ombudsman, ali napominje da oni “ne ulivaju nadu” – VTK još nije ni saslušao žrtve u slučaju BIRN-ovog otkrića, iako su im podaci “servirani na tacni”.
Foto: Shutterstock, Promo
