„Не знам шта бих вам рекао. Сав се тресем. Ово је брука и срамота, али и огледало Србије. После осам година „завлачења” само се „жртвује” Томо Стојић који је мањи кривац, ослобађа директни руководилац тадашњих Ракетних горива,“ у сузама и видно потрешен изјавио је данас после пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Милован Миливојевић, отац радника Наменске из Лучана Миломира који изгубио живот у овој фабрици на свом радном месту пре осам година.
Апелациони суд је окривљеног Владимира Лончаревића, руководиоца погона Ракетна горива и Тому Стојића, руководилаца сектора „Безбедност и заштита на раду”, а који су у претходном поступку у Основном суду Ивањица осуђени на по три године затвора првог ослободио, а другом изрекао смањену казну од две године.
– Питање је само и остаће енигма – колико кошта слобода у Србији, јер ово је правна држава господина Александра Вучића, нашег председника који је „удостојио” мене и моју породицу, примио нас, разговарао са нама и потом нас све слагао и преварио. И због тога одговорни тврдим – ово је пресуда Александра Вучића, као бившег министра одбране да не набрајем његове послушнике попут: Ђорђевића, Вулина, Гашића…, рекао је новинарима Миловановић.
Он је додао да је његов син „оставио” свој млади живот у Фабрици „Милан Благојевић” и да је то сада после осам година заташкано, као што је до сада заташкано двадсет погибија радника у истој фабрици и изразио наду да ће жртва његовог сина Миломира бити последња у том трагичном низу за који никада нико није одговарао и био осуђен.
По њему Томо Стојић коме је казна са три смањена на две године је „жртвован” и „пуштен низ воду” само зато што је напустио фабрику после несреће.
– Да није напустио наменску у Лучанима и он би био ослобођен, тврди Милован Миливојевић.
Миливојевић сматра да је осуђен Владимир Лончаревић који је руководилац Ракетних горива и био је на том месту када се несрећа пре осам година догодила онда би фабрика „Милан Благојевић”, иза које стоје министар одбране, држава и Александар Вучић, морала да „призна” да је до несреће дошло њиховим пропустима.
– То њима никада није било у интересу. Пролонгирали су колико су могли. Држали су нас годинама у агонији надајући се да ћемо ми одустати, подсетио је Милован по коме ова њихова борба за правду је била не само против државне фабрике већ против овог режима.
– Битку сам изгубио. Ја знам да мој син није крив. Али, ето. Тата није успео ни да га спаси, а ни да докаже да су га „убили” својом бахатошћу, неодговорношћу и непоштовањем прописа. Објекат испред кога је мој син страдао и данас ради и данас дан нема ни грађевинску, ни употребну дозволу, навео је Миливојевић.
Заступник породице Миливојевић Владимир Тодорић без обзира што је осуђен трећеоптужени Томо Стојић, њега посматра као „жртвеног јарца”, човека који је две године после несреће напустио фабрику, а и да би чак и за српско правосуђе овакво какво је било „превелики залогај” да баш нико не одговара после толиког згражавања јавности који је овај премет током ових осам година изазвао.
Он је лично имао сумњу у овакав исход од самог почетка када се отворио поновни поступак пред другостепеним судом.
– Стојић је напустио фабрику 2019. године, а Лончаревић је наставио да ради, а чули смо у ослобађајућој пресуди за њега да његов уговор није гласио да је он званично руководилац у погону Ракетних горива иако је он то изричито признао док је Радош Миловановић био жив јер би то тада теретило покојног директора. Иако смо ми имали писмене доказе који су се користили у првостепеном поступку у Ивањци где је он лично потписао да је руководилац тог погона овај доказ је на данашњем рочишту издвојен из списа и није дозвољено његово извођење и на основу тога је он ослобођен, истако је Тодорић.
По њему је то „соломонска правда” која на жалост типична за наше правосуђе јер није правда, пошто је селективна, делимична и „трговачка”.
– Оставља горак укус у устима. Овиме се шаље порука свим радницима у српској наменској индустрији да ако настрадају због непоштовања прописа, њихови надређени неће одговарати, закључио је Тодорић, још увек под јаким утиском после изрицања овакве пресуде.
Да је реч о „соломонској правди” са њим се сложио и његов колега адвокат Огњен Радић из канцеларије Боривоја Боровића.
– Целокупан осмогодишњи поступак је био права „голгота”. Правни део је завршен а медији су све време то пратили и једино су они ти који сада тебају да дају свој „печат” на све ово и кажете јавности је л је ово како треба или не и да ли је породица Миливојевић добила правду или није? И да ли они могу да „затворе” ово поглавље свога живота и наставе да живе, рекао је он испред крагујевачке Палате правде додавши да „ослобађајућу пресуду за окривљеног Лончаревића посматра и кроз призму смањења првостепене казне за окривљеног Стојића”.
По Радићевом мишљењу то указује на благонаклон став Апелационог суда у Крагујевцу у односу на читав овај догађај а разлог, сматра он „нам је јасан свима”.
Судијско веће Апелационог суда у Крагујевцу којим је преседавао Јовица Илић донело је пресуду једногласно.
Као што је Данас већ више пута током ових осам година писао за смрт двојице радника у фабрици „Милан Благојевић” у Лучанима окривљени су: Владимир Лончаревић, руководилац погона Ракетна горива и Томо Стојић, руководилац сектора „Безбедност и заштита на раду”, а који су у поновљеном поступку у Основном суду Ивањица осуђени на по три године затвора. Директор „Наменске” Радош Миловановић, који је раније био међу окривљенима, у међувремену је преминуо.
Подсетимо, у „Наменској” се 14. јула 2017. године догодила несрећа, када је радник Милојко Игњатовић (55) преминуо на лицу места, а његов колега Миломир Миливојевић (25) задобио је тешке повреде од којих је преминуо након две недеље на Војномедицинској академији у Београду.
За њихову смрт су окривљени руководиоци те фабрике, који су од почетка суђења, 3. октобра 2019. године, негирали кривицу.
По речима заступника породице Миловановић, након ове пресуде Апелационог суда у Крагујевцу, било да је реч о жалби било да је реч о заштити законитости од стране државног тужиоца Врховном суду или Стразбуру све то не мења чињеницу – ове пресуде су правоснажне и ефективно то је „крај приче”.
Foto: Z. S. M.
Зоран Мишић данас
