Rodbina Josipa Vranića tvrdi da je bilo pitanje dana kada će ga posinak Jovica Trajković ubiti
REĆI za Jovicu da je zver bila bi uvreda za – zver. On je Josipa, koga smo svi od milošte zvali Joca, mučio i maltretirao. Zlotvor ga je na kraju i ubio. Psihički je zlostavljao Josipa, nije mu davao da jede, bacio mu je posuđe, pa čak i dokumenta. Govorio je kako ta kuća u Krnjači pripada samo njemu.
Ovako za „Novosti“, priča Branislav Kuprešanin, suprug Olge, pastorke Josipa Vranića (71). Njen brat Jovica Trajković (65) uhapšen je zbog sumnje da je 28. juna, u porodičnoj kući u Krnjači, zadavio očuha posle svađe. Iako je prijavio da je starac preminuo prirodnom smrću, obdukcija je pokazala da je ubijen. Tragediji su prethodile mučne nedelje od kada se Trajković vratio iz Holandije, a Josipove poslednje dane obeležile su prepirke, tuče i uvrede.
– Jovica je proteran iz Holandije jer je tamo pucao u čoveka – priča Branislav. – On je u inostranstvo otišao pre tridesetak godina i skoro nikada nam se nije ni javljao. Ženio se nekoliko puta, a sve supruge je matletirao i, koliko znamo, bavio se sitnim kriminalom. Jedan sin ga se odrekao, a ima i ćerku u Holandiji, koja s njim nije u kontaktu. – Pre dva meseca se pojavio, ostavio je stvari u hotelu „Moskva“ i zvao moju ženu da razgovaraju o svemu. Potom je došao kod Joce.
Trajković u početku navodno nije pravio probleme, ali od maja počinje pakao. Branislav i Olga su primetili da je Josip potišten i neraspoložen. U jednom trenutku im je priznao kakve probleme ima u kući.
– Trajković je Josipu uskraćivao hranu, pobacao tanjire i čaše da ne bi imao iz čega da jede – kaže Kuprešanin. – Dok je bio na kraćem putu, Jovica mu je bacio i sva dokumenta. – Jednom je dolazila patrola u kuću, ali svi su mu govorili da mora nešto da se desi da bi onda reagovali. Pitao se Josip i naglas – treba li da me ubije, pa da se onda sve reši.
Samo dan pre nego što je ubijen, Vranić se video sa pastorkom i njenim suprugom. Oboje su uočili da se nešto čudno dešava.
– Nije mnogo pričao i videli smo da mu je dozlogrdilo – priseća se Kuprešanin. – Sutradan ujutru smo ga zvali, i žena i ja. Bio je nedostupan satima. Otišli smo u Krnjaču da vidimo šta se dešava. Ušli smo u dvorište, ali Jovica nam nije dao da uđemo u kuću. Počeo je da nas gura i zato smo pozvali policiju.
Ogorčeni Branislav Kuprešanin
U međuvremenu, dok su čekali da se pojavi patrola, stigao je mrtvozornik i pitao da li je to kuća u kojoj je preminuo Josip Vranić.
– Ništa nam nije bilo jasno, a oni su objasnili da je Hitna pomoć prijavila da je naš Joca umro – ogorčen je Branislav. – Policija, koja je uskoro stigla zbog naše svađe, ušla je u kuću da sve razjasnimo. Ušli smo svi i videli Jocu kako go leži mrtav na krevetu. Jovica je samo rekao „pao je u kupatilu“. Srećom, nije uspeo da prikrije zločin.
POMAGAO KOLIKO JE MOGAO JOSIP Vranić je bio u braku sa Cvetom, majkom Olge, Vesne i Jovice Trajkovića, koja je preminula pre nekoliko godina. Bila je starija od njega više od deceniju, a živeli su u skladnom braku. Vranić je vodio računa o njenoj deci koliko je mogao. Ceca, kako su je zvale komšije, i Josip nisu imali svoje dece. U Krnjaču su se doselili pre više od dve decenije. Po povratku iz Holandije, Trajković je pokucao na vrata Josipu. Mada prvo „nije prepoznao bradatog čoveka na kapiji“, po osmehu je znao da je to Jovica, pričao je Josip Olgi i Branislavu.
