Policajac iz Srbobrana Laslo Modri preminuo je nedavno posle duge i teške bolesti, a na dan njegove sahrane uginuo je i njegov službeni pas. Ana Tomašević, predsednica regionalnog centra Sindikata srpske policije u Novom Sadu, objavila je tekst o nevidljivim ali neraskidivim vezama čoveka i životinje.
U izjavi za „Blic“ Ana Tomašević, koja je o ovoj tragediji tekst objavila i na „Fejsbuku“, rekla je da je Modri obavljao poslove policajca preko dvadeset godina. Bio je zaposlen u Policijskoj upravi Novi Sad, a obzirom na to da je voleo životinje i bio im naročito privržen, poslednjih desetak godina radio je u Odeljenju za vodiče službenih pasa.
Posle dolaska u navedeno Odeljenje, zadužio je službenog labradora sa kojim je radio na poslovima pronalaska opojnih droga sve do 2010. godine. Tada, zbog starosti psa, odnosno nemogućnosti da dalje obavlja te službene poslove labrador biva penzionisan. Laslo je za njega, do tada aktivnog kolegu-partnera, podneo zahtev i dobio saglasnost MUP-a, pa ga je i udomio kod sebe.
Te 2010. godine za potrebe obavljanja službe Laslo dobija novog radnog psa, štene Belgijskog ovčara – Malinoa. Sa njim je radio do sredine 2015. godine, kada je saznao za svoju bolest i započeo svoju najtežu životnu bitku sa bolešću, koju na žalost, nije uspeo da dobije.
– Laslo Modri je preminuo 22. februara, a dva dana kasnije sahranjen – rekla je Tomašević.
Na dan sahrane, njegove kolege koje su preuzele brigu za službenog psa Malinoa, pronalaze ga u jutarnjim časovima mrtvog u službenom boksu. Inače, pas prethodno nije bio neraspoložen, niti je odbijao hranu, niti je pokazivao bilo koji drugi simptom koji bi mogao ukazati da ima neki zdravstveni problem. Nakon izvršene zvanične obdukcije, utvrđeno je da je životinja uginula od torzije želuca.
Nakon ovakog spleta okolnosti, bez obzira na rezultat obdukcije, Laslove kolege u ubeđenju su, navela je Tomašević, da sve ovo predstavlja isuviše veliku slučajnost i u dubokom su uverenju da je službeni pas osetio ono što se dešava Laslu, i da ga zbog izuzetne privrženosti, nikako nije mogao napustiti u ovom svetu, te je zbog prevelike tuge, „nastavio da ga prati“…
A. Ž. A. Blic
