Divljaštvo vozača na zagrebačkoj Ilici završilo je prekršajnom prijavom, a ne krivičnom jer je, kako nezvanično tvrde u policiji, takvu odluku donelo nadležno Opštinsko državno tužilaštvo.
Dva dana nakon nesreće u kojoj je Miroslav Stojanović, državljanin Srbije, pod uticajem alkohola svojim audijem zamalo usmrtio oca i njegovo tromesečno dete na trotoaru, ne prestaje ogorčenje javnosti zbog toga što je prošao samo sa novčanom kaznom i oduzimanjem vozačke.
Temelj za kaznu
„U skaladu sa članom 207. Zakona o kaznenom postupku i članu 64. stava 2. Zakona o policijskim poslovima, policija samostalno donosi odluku o podnošenju ili nepodnošenju kaznene prijave“, tvrde u DORH-u čime sve prebacuju na policiju.
Opštinsko državno tužilaštvo u Zagrebu će, rekli su u DORH-u, zatražiti od policije detaljni izveštaj o preduzetim radnjama i merama u spomenutom predmetu i da će obavestiti javnost o daljem postupanju.
Mnogi se pitaju da li Stojanović može da se goni prema članu 226. Kaznenog zakona za koji je zaprećena kazna zatvora do tri godine zatvora. Umesto kaznene, policija je protiv njega podnela prekršajnu prijavu pa je nakon što je na Prekršajnom sudu priznao greh i pokajao se, dobio maksimalnu kaznu od 18.800 kuna (oko 300.000 dinara) uz oduzimanje vozačke na dve godine.
„Uobičajena procedura“
Dok ministar čeka izveštaj, u policiji je Jutarnji list nezvanično saznao da su postupali prema uobičajenoj proceduri i da nije njihova odluka bila ta da se Stojanović goni prekršajno, a ne kazneno iako i sami priznaju da bi bilo teško u ovom slučaju dokazati nasilničku vožnju odnosno postupati prema Kaznenom zakonu.
– Kao uvek kad imamo slučaj u kome je propisana kazna i u Prekršajnom i u Kaznenom zakonu, policija mora da se konsultuje sa nadležnim Državnim tužilaštvom. Oni su procenili da nije reč o kaznenom delu, nego o prekršaju – tvrdi njihov izvor iz policije. Policija je u subotu, kad je došla na mesto nesreće, odmah kontaktirala Državno tužilaštvo.
– Oni su na osnovu opisanog stanja procenili da je reč o prekršaju i da na teren ne treba da izlazi državni advokat, nego je sve prepušteno policiji – kaže izvor Jutarnjeg lista koji napominje da je državni advokat takvu odluku verovatno doneo zato što nesreća nije završila sa težim posledicama, nego sa lakšim povredama.
Nakon što je dobio prekršajnu kaznu više ionako nema načina da se Stojanović ponovno izvede pred Kazneni sud jer je njegova presuda sa Prekršajnog suda postala punomoćna. A prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, za isto činjenje i isto delo ne može se dva puta suditi, ako je kažnjen prekršajno, ne može za isto delo da odgovara kazneno.
Miroslav Stojanović
– Za isti opis dela, osoba ne može odgovarati dva puta. Ako je prekršajna presuda donesena, nema šanse da za isto jelo odgovara i kazneno – tumači advokat Zvonimir Barun.
Budući da nije upoznat sa detaljima slučaja, nije mogao da proceni da li vozač može da se goni prema članu 226. Kaznenog zakona umesto prekršajno.
– Nemam dovoljno informacija o nesreći. Ali, mogu reći da se uvek ide na veću kaznu kada postoji delo koje je opisano i u Kaznenom zakonu i u Prekršajnom. Smisao zakona je da se onaj ko je počinio teže delo ne procesuira za lakše delo. Sve ostalo je izigravanje zakona – kaže advokat.
A član 226. Kaznenog zakona prema kome se vozač mogao jače sankcionisati propisuje kaznu za nasilničku vožnju u saobraćajnu.
„Učesnik u saobraćaju koji iz obesti teško krši propise sigurnosti, vozeći u stanju nesposobnosti za vožnju, izazvanom upotrebom alkohola u koncentraciji od najmanje 1,5 alkohola u krvi, ili droge ili psihoaktivnih lekova ili vozeći u zabranjenom smeru ili pretičući na nepreglednom mestu kolonu vozila ili vozeći brzinom koja je 50 km/h iznad dopuštene u naseljenom mestu ili području sa naznačenim ograničenjem brzine, i izazove opasnost za život ili teelo ljudi, kazniće se kaznom zatvora do tri godine“.
Neki pravni stručnjaci nezvanično su rekli Jutarnjem da je Stojanović očito imao dobrog advokata koji mu je savetovao da odmah pristane na najvišu maksimalnu kaznu prema Prekršajnom zakonu da bi sve što pre bilo završeno.
Advokatska taktika
– Da je kazna bila niža od maksimalne, drug strana je mogla da se žali, što bi produžilo ceo proces. A sve dok presuda na Prekršajnom sudu ne postane punomoćna, moglo se postupati i prema Kaznenom zakonu – kaže sagovornik Jutrnjeg lista.
Vozač se nije žalio jer mu je advokat verovatno objasnio da mu je bolje da plati najveću novčanu kaznu, nego da se razvlači po po sudu i rizikuje odlazak u zatvor.
Stojanović je na Prekršajnom sudu kažnjen jer nije imao valjanu međunarodnu dozvolu, imao je više od 0,5 promila, nije koristio sigurnosti pojas, nije koristio pravu saobraćajnu traku i izazvao je nesreću u kojoj je bilo povređenih.
„Preblage kazne smanjuju opštu sigurnost u saobraćaju“
Da će ovaj slučaj u kome je vozač kažnjen prekršajno, a ne kazneno, naneti dugoročnu štetu sigurnosti saobraćaja i funkcionisanju pravne države, upozorava i saobraćajni stručnjak Željko Marušić.
On tvrdi da nema nikakve bitne razlike između te nesreće i one koje se nekoliko dana pre dogodila na Kvaternikovu trgu u Zagrebu kad je vozač takođe završio na trotoaru i usmrtio dvoje ljudi.
– U jednom i drugom slučaju ekstremno alkoholisani vozač je crnim Audijem, velikom brzinom, uništio zaštitne stubove i sjurio se na trotoar, rušeći sve pred sobom. Naime, ekstremno neodgovorni vozač upola masivnijim i jačim modelom (A6 prema A3) „pomeo“ je gotovo 50 metara trotoara. Samo su velika sreća što nije bilo pešaka, vozila ni tramvaja i brza i spretna reakcija oca deteta u kolicima, sprečili tragediju – kaže Marušić.
Ovaj bi slučaj zbog svega mogao negativno da utiče na ionako vrlo lošu sigurnost saobraćaja. A ubuduće bi ga u stručnim školama i autoškolama trebalo prikazivati kao primer teškog oblika nasilničke vožnje – istakao je Marušić.
