Vozač GSP „Beograd“ S. K. o incidentu u kojem je povređen jedanaestogodišnji dečak: Izašli smo iz autobusa, nije bilo nigde nikog
OKA nisam sklopio svu noć. Za 30 godina staža nikad nisam imao udes, a onda su me preko noći proglasili odgovornim za nezgodu u kojoj je povređen jedanaestogodišnji dečak. Pod velikim sam stresom. Žao mi je deteta, ali nisam kriv – uznemiren i potresen neistinama, koje kako kaže, čita o sebi i incidentu koji se dogodio u petak dok je vozio smenu na liniji 25, priča vozač GSP „Beograd“ S. K.
– Prvo me je u utorak posle podne pozvao policijski inspektor, potom zamenik direktora, pa šef saobraćaja u GSP. Tako sam i saznao da sam okrivljen za nezgodu u kojoj je povređeno dete. Od svega što su neki mediji naveli, istina je samo da radim na liniji 25 – kaže S. K.
I priča tu počinje…
– Krenuo sam iz Kumodraža u 16.03, tako da se vreme kada se incident dogodio poklapa. Vozio sam Ulicom braće Jerković, stao na stanicu Crveni soliter, primio putnike, pogledao u retrovizor, pošto nije bilo nikoga, zatvorio vrata i krenuo. Tek što sam odmakao nekoliko desetina metara, čuo sam tanak dečji glas: „Stani, stani, stani!“ Usporio sam da bih bezbedno stao u stranu kolovoza i otvorio vrata. Istrčale su dve devojčice. Zatvorio sam opet vrata i nastavio 20-30 metara, ali me je kopkalo zašto su istrčale. Okrenuo sam se i pitao putnike šta se dešava, pomislio sam da ih nije neko napao. Neko mi je od putnika iz pozadine doviknuo: „Udario si dete.“
Tada je zaustavio vozilo, ustao i krenuo kroz autobus do zadnje platforme. Putnik koji je sedeo na zadnjem sedištu rekao mu je da je pri izlasku sa stanice čuo tup udarac u bočni deo autobusa, ali da ništa i nikog nije video.
– Otvorio sam sva vrata, izašli su i putnici, gledali smo da li ima kakvih tragova. Nismo našli ni krv, ni obrise na prašini. Pogledao sam niz ulicu, nije bilo nikoga. Ni dečaka, niti devojčica. Pitao sam putnike jel’ hoće neko od njih da mi bude svedok, niko se nije javljao, sem tog jednog čoveka. Razmenili smo telefone i odlučio sam da nastavim sa smenom. To je sve što znam o tom incidentu.
Svedok mu je ispričao da su dve devojčice utrčale u autobus pred kretanje, te da ih je možda dečak jurio i udario u već zatvorena vrata.
– Ja to, međutim, ne znam, nisam čuo, niti video. Našao sam se u nebranom grožđu. Crna vrana. Ni kriv, ni dužan – govori S. K. dok mu se kapci bore da zadrže suze.
POVREĐENI DEČAK NAPUSTIO BOLNICU
Vladan Krstović, otac povređenog dečaka, potvrdio je da je mališan juče otpušten sa Instituta za majku i dete.
– Milutin je stabilnije. Ima još vidljivih modrica, ali je dobro. Ide nabolje. Prisutna je i neka vrsta straha kod njega…
Otac tvrdi da je nakon dolaska u Urgentni centar njemu prišao policajac i pitao ga šta se dogodilo.
– Rekao sam mu da ne znam šta se tačno desilo i da su mi komšije rekle da je mog malog dečaka udario autobus. Uzeo mi je sve podatke, ali i ime deteta. Verujem da je sačinio zapisnik. Da li je posle javljeno u GSP „Beograd“ ili ne, to stvarno ne znam.
Vozač S. K. ispričao je za „Novosti“ svoje viđenje događaja
NIJE ISTINA DA SAM POBEGAO
Gutajući „knedle“ S. K. decidirano tvrdi:
– Nije istina da sam pobegao, niti da sam isterao putnike. Da je tako, pa ne bih nastavio normalno da radim, otišao do Karaburme, vratio se ponovo u Kumodraž i potom se isključio u garažu, prazan. Da sam video dete da leži ili bilo kakav trag, čekao bih policiju.
GSP: BEZ MRLJE ZA 30 GODINA Za vozača S. K. u GSP „Beograd“ imaju samo reči hvale. Kažu da je primeran radnik, koji za 30 godina karijere nije imao nijednu mrlju u dosijeu. I sam kaže da za sve to vreme nikada nije imao udes. Radio je u pogonu „Kosmaj“, a sada u „Karaburmi“. „Obišao“ je mnoge linije, najduže se zadržao na 48. Ostalo mu je još nekoliko godina do penzije. Predstavnike GSP o incidentu nisu obavestili ni otac, ni lekari, ni MUP. Sve su saznali iz medija.
N. VUKIĆ Novosti
