Ima mišljenja da je tragično što Vlada nije solidarna sa svojim građanima. Šta vi mislite?
Poslednjih godina svedoci smo tužne srpske realnosti, u kojoj bolesnu decu lečimo SMS – ovima, dok sa druge strane državu pljačka ko kako stigne. Sa jedne strane državni funkcioneri kupuju vile za basnoslovne cifre koje su nama, običnim smrtnicima samo misaona imenica, u crkve se ugrađuje podno grejanje, kako sveštenim licima ne bi bilo hladno zimi, a sa druge, da li se iko zapita zašto se u javnosti poslednjih godina nije pojavio makar jedan slučaj lečenja nekog deteta o trošku države?!
Slučaj male Teodore Vranješević samo je jedan u nizu koji je, srećom ujedinio Srbe, pa je novac za njeno lečenje u Nemačkoj sakupljen za 24 časa. To je za svaku pohvalu, i svim ljudima koji su doprineli prikupljanju 350.000 evra, koliko je potrebno da se malenoj Teodori obavi transplantacija u Frankfurtu.
Međutim, ne možemo a da se ne zapitamo šta bi se desilo da ljudi nisu velikodušni, i da se svi nismo ujednili? Da li bi država pronašla neki drugi način da mala Teodora ode na lečenje? I, ne samo Teodora, nego i svako dete koje čeka da se prikupi novac, kako bi moglo da se leči na nekoj evropskoj ili svetskoj klinici. Ali, nažalost, država se ne oglašava, iako postoji Budžetski fond koji je osnovan pe tri godine, i koji bi trebalo da pokriva lečenje dece u inostranstvu.
Poslanik Demokratske stranke Balša Božović za „Espreso“ kaže da su građani nebrojeno puta pokazali da su solidarni posebno kada je lečenje dece SMS porukama u pitanju, ali da je tragično što Vlada nije solidarna sa svojim građanima.
– Upravo su građani ti koji su pokazali solidarnost. Tragično je to što Vlada Srbije nije solidarna sa svojim građanima. Problem je taj što su se pomirili da je lečenje dece SMS – om način i da oni ništa više ne treba da rade po tom pitanju. Tragično je to da oni koji su odgovorni za skandalozno stanje u zdravstvu vode računa o sebi, o svojim poslovima jer im vlast služi da sebe obogate, a ne narodu da pomognu. Ispada da smo prepušteni sebi, a da vlast služi da bi nekolicina imala privilegije – rekao je Božović.
Predsednik opštine Aleksandar Šapić, na pitanje zašto se oboleli leče SMS porukama, i putem humanitarnih organizacija poput njegove „Budi human“, a ne iz državnog budžeta, dok državu pljačka ko stigne, za „Espreso“ je rekao da to njega ne treba pitati, jer niti je ministar zdravlja, niti član Vlade.
– Nemojte mene o tome da pitate. Fondaciju “Budi human” smo otvorili kao građani ove zemlje, potpuno ravnopravni sa svima ostalima, u želji da nekome pomognemo. Nisam ni ministar zdravlja, niti član Vlade da bih mogao da Vam odgovorim na Vaša pitanja, tako da mislim da ona treba da budu upućena na neku drugu adresu. To je pitanje za oni koji me napadaju, a ne za mene. Jedino što je indikativno, to je da fondacija postoji već četiri godine, a da su se mnogi setili da postoji baš u momentu kada sam najavio da ću da se kandidujem za gradonačelnika Beograda. Opet ponavljam to nije pitanje za mene, već za one koji to rade – rekao je Šapić.
Poslanik Marjan Rističević za „Espreso“ kaže da država treba da vodi računa o lečenju dece, i da sve kontroliše.
– Prošle godine je oko 560 – oro dece poslato na lečenje u inostranstvo o trošku države, a ove u prvih nekoliko meseci oko 170. Svi koji se prijave mogu da se leče o trošku države. Lekari zasedaju i dogovaraju se ko treba da se leči u inostranstvu po njihovim procenama, lekar predloži, komisija odobri i onda se ti pacijenti šalju u klinike sa kojima država sarađuje. Dešava se da pacijenti sami povuku zahtev i da se onda prebace na lečenje SMS – ovima jer idu u neke druge klinike – rekao je Rističević, i dodao da postoje i slučajevi da se zahtev za lečenje uopšte ne podnese već se odmah kreće sa sakupljanjem novca SMS – ovima.
Prema njegovim rečima, svi koji doniraju novac za lečenje bolesne dece moraju da imaju uvid u taj proces, i pravo na dostupnost informacija od javnog značaja, a fondacije treba da predvide način na koji će to biti dostupno.
Jeste, ove informacije treba da budu dostupne svim građanima, naročito onima koji učestvuju u humanitarnim akcijama i prikupljaju novac za bolesnu decu kojoj treba pomoć, ali zar i država ne treba da izađe u javnost sa informacijama o Budžetskom fondu za lečenje?
Vlada Republike Srbije je 30. avgusta 2014. godine osnovala taj fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u našoj državi, a prema procenama, više od pola miliona građana u Srbiji živi sa nekom retkom bolešću. Pitanje koje se nameće svima je zašto mala Teodora nije dobila odmah novac iz tog budžeta?
M.R. Espreso
