Istraživali smo šta se dešava kada deca koja žive u domovima za nezbrinutu decu, postanu punoletna… Da li im država otvori kapije domova, i pusti ih same u svet, ili…
Blizu 7.000 dece u Srbiji živi van svojih porodica, a o gotovo 6.000 njih staraju se hranitelji. Nadležni sudovi roditeljima oduzimaju decu kada nasilje i zanemarivanje postanu svakodnevnica. Oni kasnije budu smešteni u domove.
Kad kažemo dom za nezbrinutu decu, svima kroz glavu prolaze scene gladi, bede i teškog života. Ipak, to su samo predrasude, a mnogim mališanima je to jedini dom za koji znaju.
Većina domova ima smeštajne kapacitete od 48 mesta, iako je tamo ranije boravilo dosta više mališana. Vlada mišljenje da deca imaju pravo da borave tamo do svog punoletsva, odnosno do navršenih 18 godina.
Proverili smo da li je tačno da mališani nakon navršenih 18 godina budu prepušteni ulici i da li se država na bilo koji način stara o njima.
– Mladi ljudi, kad se profesionalno osposobe, steknu određeni obrazovni profil, napuštaju domove, odnosno hraniteljske porodice. Ipak, mlada osoba može ostati na smeštaju do 26. godine života u slučaju da pohađa višu školu ili fakultet – kažu nam iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Obaveza nadležnog centra za socijalni rad je da sačini plan za samostalni život i emancipaciju korisnika pre njegovog izlaska iz ustanove, na osnovu procene potreba i znanja i veština kojima korisnik raspolaže i mogućnosti njegovog povratka u prirodnu sredinu.
– Takođe se ispituju sva prava i usluge iz socijalne zaštite koje korisnik može da ostvari po prekidu smeštaja, a on se upućuje da se obrati i drugim službama za ostvarivanje prava iz drugih oblasti – rekli su nam iz resornog ministartsva.
Postoje i stanovi za njih?!
Takođe nas je zanimalo da li država ima neke programe koji pomažu njima da se zaposle ili da žive negde kada postanu punoletni.
– U svim većim gradovima postoje opredeljne stambene jedinice za uslugu stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju. Obezbeđivanje ove usluge je u nadležnosti lokalne samouprave. U praksi se korisnicima obezbeđuje korišćenje stana na 1 do 2 godine, a većina samouprava obezbeđuje i određena novčana davanja korisniku u periodu korišćenja ove usluge. Nadležna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje pomaže i posreduje u njihovom zapošljavanju, a ova kategorija nezaposlenih je po prvi put uvrštena među prioritetne. Po prvi put je, takođe, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja napravljena i baza korisnika koji izlaze iz sistema socijalne zaštite.
– Pored toga, Ministarstvo za rad i Fondacija „Uključi se“ od prošle sarađuju na implementaciji projekta „Budi svoj“, koji ima za cilj socijalnu inkluziju mladih bez roditeljskog staranja kada izađu iz sistema socijalne zaštite. Projekat, pored predavanja i stručne prakse, stimuliše i zapošljavanje i samozapošljavanje, i uz adekvatnu podršku može da obezbedi potpuno osamostaljivanje.
Stručnjaci: Prilagođavanje je ipak teško, ali su oni ambiciozniji
Sociolog, Ratko Božović kaže za Espreso da je deci bez roditeljskog staranja veoma teško da se uklope u društvo.
– Oni su vođeni i sačuvani od društva, a društvo nema veliku brigu i empatiju za osobe sa specifičnim i manjinskim potrebama. Takva decu su u najgoroj poziciji. Poenta je da je i deci koja odrastaju u porodici teško da se uklope, a kamoli ostalima.
On dodaje da deca bez roditeljskog staranja žive u nekoj vrsti izolacije.
– Najveći problem je u tome što ne postoji sistem koji će da odbrani te ljude. Ako zamislite morsku pučinu, ova deca su u čamcu, izgubljena, nema više ko da ih vodi. Takođe je bitno istaći da je njima dosta teže da nađu kasnije neki posao jer nemaju leđa, niti roditeljske veze, objašnjava Božović.
Psiholog, Aleksandra Janković kaže za Espreso kako deca koja su živela u domovima odrastaju kao manjina i nemaju podršku niti fuguru na koju bi se ugledali u životu.
– Deca bez roditelja su prinuđena da budu ambiciozna i takmičarski nastrojena. Potrebno im je više napora da steknu samopoštovanje. Oni se kreću u krugu ljudi koji su im slični. Takozvani „domci“ se često sami izoluju, pa društvo za tim nema potrebe. Ipak, upravo zbog toga oni su dosta razvijeniji, ambiciozniji i bolje se snalaze u životu, objašnjava Aleksandra.
Jelena Jovanović Espreso
