Minutom ćutanja, crkvenim zvonima i zvukom sirena za prestanak opasnosti, na Dan žalosti, tačno u podne, Srbija i Republika Srpska zastale su i odale počast i obeležile Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom ratova devedesetih.
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu, parastos Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, služio je Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, uz sasluženje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladike raško-prizrenskog Teodosija.
– Ono što se naziva „Olujom“ i „Bljeskom“ bio je bljesak mržnje, opake, bratoubilačke i bogoubilačke – rekao je mitropolit Amfilohije u besedi posle parastosa. – Ne postoji zločinačkijeg i bratoubilačkijeg veka od 20. u kome su stradali svi evropski narodi. Naročito Jevreji i Srbi. Naš srpski narod prinet je na žrtvenik novog evropskog poretka počevši od Prvog svetskog rata sve do danas. Zločini u „Oluji“ nastavak su zločina iz 1941. godine. Zato su neophodni bratska ljubav i pokajanje, pre svega onih koji na zločinu stvaraju budućnost svog naroda.
Ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu, narod je počeo da se okuplja već oko pola deset. Pristizali su iz Alibunara, Inđije, Kaluđerice, Rume… Neki odeveni u srpske narodne nošnje iz Like, Dalmacije, Banije, Slavonije… Palili su sveće dok su se sa zvučnika čula imena ubijenih i nestalih tokom „Oluje“ i posle nje.
Neposredno pre početka parastosa predstavnici Udruženja izbeglica i kolonista Alibunar razvili su transparent na kome je pisalo „Oluja = zločin“. Video se i veliki crni transparent „Avgust 1995. – Statistika Oluje“ na kom je ispisan broj žrtava i proteranih, porušenih kuća i hramova…
Posle parastosa, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Takovske ulice, formirala se kolona koja se uputila do Sava centra.
Na čelu kolone – traktor! Svojevrsni simbol kolone izbeglica iz Republike Srpske Krajine. Stari IMT model, registarskih oznaka „Sisak 5406“. Na prikolici prekrivenoj najlonom sede članovi porodice Abramović. Za volanom Nenad Abramović (47) iz Kaluđerice.
– Ovako je bilo i avgusta 1995. godine. Ovaj traktor nas je spasao – priča Nenad. – U njemu sam vozio oca Milana, majku Anku, brata Dragana i tetku Milju. I ono što je, na brzinu, moglo da se spakuje u zavežljaj. Nije nas izdao šest dana i noći. Od Starog Sela na Baniji do graničnog prelaza kod Malog Zvornika gde smo ušli u majku Srbiju. Zato ga, evo, 20 godina čuvam u garaži u Kaluđerici gde smo se posle „Oluje“ skućili. Nikad ga neću prodati, jer je ispravan i hrani me i dan-danas.
I dve decenije posle pogroma, Nenad pamti sve detalje tog nesrećnog putovanja. Bombardovanja kolone, jauke, suze, strah na licima ljudi… Žeđ, glad…
– Tako iscrpljene i očajne prigrlio nas je narod u Mačvi, pre svega u Šapcu i Bogatiću – nastavlja Nenad. – Dočekali su nas kao rođenu braću. Davali nam hranu, vodu, prenoćište. Pamtiću to Mačvanima dok sam živ. Kako god da smo se kasnije snašli, taj bratski zagrljaj u Mačvi, bio je presudan. Ohrabrio nas je, podržao… Značio je da nismo pušteni niz vodu, da smo u svojoj matici Srbiji.
U dugoj koloni, iza Nenadovog traktora koračao je narod. Neki su ušli i u autobuse. Baš kao i tih crnih, teških avgustovskih dana. Koračali su od Crkve Svetog Marka do Sava centra. Tiho. Ponosno. U mislima sa oko 2.000 Srba koji nisu uspeli. Koji nisu stigli do Srbije…
Abramović i tri godine „Zavičaja“
Nenad Abramović je i predsednik RIL „Zavičaj“. Ovo udruženje koje se bavi raseljenim i izbeglim licima, 3. avgusta je obeležilo tri godine postojanja u porti crkve u Kaluđerici. Među prisutnim zvanicama bili su i predstavnici lokalnih stranaka.
-Udruženje Zavičaj imalo je tri pravca delovanja. Prvi je bio zaštita prava raseljenih i izbeglih sa svih teritorije bivše Jugoslavije. Drugi pravac je bio ka očuvanju tradicije i kulture i treći deo se sastojao od humanitarnog rada, kada smo pomagali poplavljenima. I dan danas pomažemo, ne samo izbeglima i raseljenima, već svima onima kojima je pomoć potrebno. Udruženje Zavičaj je postalo i simbol borbe protiv korupcije na lokalu, na šta smo ukazivali sve ovo vreme postojanja, izjavio je na ovom skupu Abramović.
Žig Info/ Novosti
