Академски пленум указује на озбиљну недоследност у начину на који се у Србији израчунавају пензије будућих пензионера.
Према формули Фонда ПИО, висина пензије зависи од бруто основице зараде (нето износа зараде) на коју су плаћани доприноси, као и од просечне зараде у Републици Србији. У систему социјалног осигурања, користе се бруто основице зарада (нето износи зарада) које су ограничене до петоструког износа просечне месечне нето зараде у Србији, што за 2025. годину износи 656.425 динара месечно (7.877.100 динара годишње), односно 5.610 евра месечно (67.326 евра годишње).
Истовремено, Републички завод за статистику као републички просек објављује нето зараде, не бруто основице на које су плаћени доприноси.
Проблем настаје због овог ограничења највише месечне бруто основице (нето износа зарада) за плаћање доприноса, које за 2025. годину износи 5.610 евра. Запослени са већим примањима плаћају доприносе само до тог износа, док се на остатак зараде не уплаћује ништа у пензиони систем.
Пример су менаџери у страним компанијама који зарађују и по 20.000 евра нето месечно. Компанија за њих плаћа доприносе само до 5.610 евра, а на преосталих 14.390 евра не плаћа ништа у систем ПИО; запослени само плаћа годишњи порез на доходак грађана, који нема утицаја на износ будуће пензије.
Ипак, Републички завод за статистику у просек зарада уноси цео износ исплата – у случају менаџера чак 20.000 евра нето месечно, односно 240.000 евра годишње. Тако се статистички просек зарада вештачки подиже, па званични податак за август 2025. износи 105.590 динара, а пензије свих осталих осигураника постају мање.
Како то изгледа у пракси?
Просветни радник са високом стручном спремом и платом од 100.000 динара нето добиће:
• по званичној просечној плати од 105.590 динара – пензију око 61.800 динара,
• по реалној просечној плати, заснованој на основицама на које су плаћани доприноси (око 74.000 динара) – пензију око 88.000 динара.
Разлика је 43% у корист правичнијег обрачуна. То значи да садашњи модел системски умањује пензије будућих пензионера.
PIO fond – Copyright Printscreen/Google Maps
