Све гласније се у јавности говори о продаји Апотеке Београд. Шта ће бити с њом не говоре ни оснивач – Град Београд, нити руководство Апотеке. Питање неизвесне будућности мучи и друге државне апотекарске установе у Србији, а фармацеути са којима смо разговарали сагласни су да је јавни интерес да се оне сачувају и да би у случају њихове продаје на губитку били пре свега – грађани.
Апотека Београд није само апотека најближа дому здравља у коју одлазите после посете лекару.
То је једина апотекарска установа у главном граду која прави персонализовану терапију за малу децу – сирупе и капсуле. Како су рекли фармацеути са којима смо разговарали, сваког дана на Институт за неонатологију иду прилагођени лекови за најмлађе и најслабије пацијенте.
То је, најглашавају, највећа предност државног сектора у односу на приватни.
Само једна већа апотека ове државне установе дневно изда између 50 и 60 магистралних лекова, такозваних „лекова по мери“, који се праве на основу рецепата које пацијенти доносе од лекара. Када се у обзир узме број апотека у целом граду, укупна количина дневно издатих магистралних лекова је 500 до 600, кажу наши саговорници.
Фармацеути напомињу да су галенску и магистралну производњу лекова покушале да покрену и неке приватне апотекарске установе, али да је један део њих одустао од тога. Они који су наставили рад, нуде персонализоване лекове по ценама вишим него у државним апотекама.
Апотека Београд магистралним лековима снабдева и пацијенте из Црне Горе и Босне и Херцеговине, који или долазе лично или рецепте шаљу мејлом, каже фармацеуткиња за Н1.
Због страха који постоји у колективу, као и неизвесности шта ће сутра бити, тешко је доћи до запослених у државним апотекама који су спремни да јавно говоре.
„Страх је у колективу. Младе колеге одлазе из фирме, а старије чекају да ли ће дочекати пензију. Људи се труде и свима је жао да се Апотека приватизује“, каже фармацеуткиња за Н1, која је желела да остане анонимна.
И док се запослени из месеца у месец труде да „пронађу“ новац за плате и кубуре с недостатком лекова због дуговања, установа за коју раде је после јавне набавке 24. маја закључила уговор вредан 12,4 милиона динара са маркетиншком агенцијом „Говирал д.о.о.“ за услугу израде и реализације „стратегије репозиционирања бренда Апотеке Београд на тржишту Републике Србије“.
Каква судбина чека Апотеку Београд и који су планови за будућност, као и шта поменута стратегија значи, покушали смо да сазнамо од руководства те установе, као и од Града Београда у чијој је надлежности, али до објављивања овог текста нисмо добили одговоре.
Државне – једине апотеке у селима
Ивана Стаменковић, фармацеуткиња у Апотекарској установи Ужице, пред медије излази јер је „штити“ функција председнице Синдиката Слога у АУ Ужице. Поред Ужица, ова установа покрива још девет општина, а неки њихови објекти налазе се у селима где је државна апотека једино место у којем пацијенти могу преузети лекове.
Државна апотека у Ужицу једина је која дежура у граду, али и једина која прави галенске и магистралне лекове. За разлику од Београда, где су у тај посао ушли и приватници, у Златиборском округу за индивидуалну терапију задужене су само државне апотеке.
Стаменковић за Н1 истиче да је најважнија улога државних апотека – брига о јавном интересу.
Апотеке у кризним временима
Тако је јавни интерес био да објекат Апотеке Београд у Лазаревцу настави да ради 24 сата, иако је било најављено његово затварање због слабог промета. Међутим, како сазнајемо, реаговала је лазаревачка локална самоуправа и тражила да се дежурства сачувају, што је на крају и урађено.
Наша саговорница из Апотеке Београд наглашава да тако нешто од приватника не можете да тражите, да послује супротно финансијском интересу.
Две непредвиђене и велике кризне ситуације показале су значај тога да држава у свом власништву има апотекарске установе. Прва су поплаве које су задесиле Обреновац 2014. године, а друга – пандемија коронавируса 2020.
Саговорница из Апотеке Београд подсећа да је због поплава велики број Обреновчана 2014. године био смештен у колективне центре, а Апотека је одмах започела производњу препарата против шуге и других заразних болести специфичних за колективни смештај. Истовремено с тим ишла је и производња средстава за дезинфекцију.
Следећи велики тест пред који су државни апотекари стављени десио се 2020. године када је избила пандемија коронавируса. Захваљујући искусним фармацеутима и галенским лабораторијама, апотеке су у време опште несташице почеле да производе алкохол и друга средства за дезинфекцију и да их дистрибуирају грађанима.
У државним апотекама заштитне маске су биле јефтиније него у приватним, све док држава није решила да уреди тржиште уредбом којом је ограничила цену.
Како су државне апотеке запале у проблем
Фармацеути с којима смо разговарали сагласни су у оцени да је пропаст државних апотека почела 2013. године када су приватне кренуле с издавањем лекова на рецепт. Проблем је, објашњавају, у неравноправним условима набавке лекова, које приватне апотеке купују директно од добављача у количини и по цени коју договоре, док су државне у обавези да спроводе јавну набавку.
„Пацијент неће чекати када на другом мосту може да подигне лекове који су му потребни“, истиче Стаменковић.
Истовремено, државне апотеке су остале установе које се самофинансирају, па је дужина њихове пропасти трајала сразмерно новцу којим су располагале.
„Лагано трошимо све залихе и сходно томе пропадамо“, каже за Н1 фармацеуткиња из Апотеке Београд.
Неке апотекарске установе су проблем недостатка новца покушале да реше издавањем и продајом пословног простора, односно апотека на најатрактивнијим локацијама. Тако је Апотека Лесковац на крају пандемијске 2020. године остала без иједног објекта и без иједног радника. Претходно су сви објекти издати или продати, да би на крају и сама апотекарска установа била угашена.
Епилог је да Лесковац четири године није имао дежурну апотеку, док један приватни апотекарски ланац није отворио апотеку која ради 24 сата.
Краљевачки апотекари се плаше да их чека иста судбина као лесковачке колеге. Наиме, локална самоуправа се спрема да осам објеката ове установе на најатрактивнијим локацијама у Краљеву, Врњачкој Бањи и Копаонику да у закуп приватницима.
Стаменковић каже је то као да су им одрезали једну руку и извор прихода.
У случају Краљева то ће пре бити „друга рука“, јер је локална власт прву исекла пре две године када је Апотекарска установа остала без апотеке у близини Опште болнице, која је доносила трећину укупних прихода.
Ухапшена директорка, затворена Апотека
Судбину Апотеке Панчево запечатили су дугови већи од 400 милиона динара. Против директорке апотеке Бранке Милојевић и још три особе је 2021. године подигнута оптужница због сумње да је Апотека Панчево од 2012. до 2015. године оштећена за 13,2 милиона динара, у ком износу су директорка и помоћник директора за економске послове себи и другим физичким и правним лицима прибавили имовинску корист.
У другом предмету покренута је истрага против директорке због сумње да је злоупотребом службеног положаја прибавила имовинску корист привредном друштву „Велефарм Холдинг“ из Београда у укупном износу од 108,5 милиона динара, колика је и штета начињена Апотеци.
Виши суд у Панчеву је директорку Бранку Милојевић у октобру 2021. године ослободио оптужби и обуставио кривични поступак. У марту 2022. године, Апелацпиони суд у Београду је преиначио одлуку Вишег суда и правоснажно потврдио оптужницу против бивше директорке.
Концесија и идеје старе министарке
Крагујевац и Нови Сад су проблем са државним апотекама покушали да реше концесијом.
Нови Сад, односно његов тадашњи градоначелник Милош Вучевић, је још 2019. године потписао уговор о концесији с Апотеком „Бену“, којом је на период од 15 година дато на управљање 28 градских апотека. Заузврат је „БЕНУ“ преузео 43 запослена и, према Вучевићевим речима, обавезао се да уложи 4,3 милиона евра.
Одлуку о концесији крагујевачке аппотеке донео је Привремени орган града Крагујевца 12. фебруара ове године, а одлука је усвојена само дан пред конституисање новог сазива Скупштине града после локалних децембарских избора. У концесију су отишле апотеке на територији града, али и у општинама Баточина, Лапово, Рача, Топола и Крагујевац, укупно 15 од 28 апотека ове установе, уз преузимање дела запослених.
Тадашња министарка здравља Даница Грујичић је управо у Крагујевцу то коментарисала обећањем да ће покушати да се „ако икако буде могуће сачувају“ државне апотеке, уз оцену да се „мора бити рационалан“.
„Јер морамо бити свесни да на крају ради математика“, казала је тада министарка Грујичић.
Изборна математика је била таква да се убзо после ове изјаве из априла ове године у министарску фотељу вратио Златибор Лончар.
Тако министарка није стигла да разради идеју да се број државних апотека смањи и обједини у такозване Апотеке Србије. Фармацеути са којима смо разговарали кажу да су упознати с овом идејом, али да не знају докле се стигло са њеном разрадом и реализацијом.
То смо покушали да сазнамо од бивше министарке, али она није одговарала на позиве и поруке Н1.
Прво Закон о фармацеутској делатности
На питање да ли је концесија решење проблема који мучи државне апотеке, представница Синдиката Слога у АУ Ужице каже да је овај модел пословања омогућио да те апотекарске установе и даље буду ту где јесу, а да запослени имају финансијску сигурност.
Надлежнима поручује да их пусте да раде, одвежу им руке и изједначе их са приватницима. Први корак у томе је да се донесе Закон о фармацеутској делатности, који би увео регистар апотека, регулисао број апотека по глави становника, размак између њих и друга питања која су без закона довела до тога да у једној улици у Ужицу сада има пет апотека, једна до друге.
„Све време смо сами и зарађивали новац. Не мањка нам ни жеље, ни ангажовања“, закључује наша саговорница.
Vesna Lalić/Nova.rs
Неда Вуловић Обрадовић Н1
