Сада већ традиционално, поводом празника рада Удружење грађана Нова Светлост обраћа се Првомајским прогласом радницама и радницима Крагујевца.
„Живимо и радимо у граду, где велика већина радника од своје зараде не може достојанствено да живи. Стање је слично и у већем делу Србије. Понегде и горе. Просечна зарада у Србији је 103.519,00 динара, а у Крагујевцу 98.108,00 динара, док је у Шумадији 87.527,00 динара. Вреднсот потрошачке корпе, мерено динарима, износи 106.194,00 динара, док је минимална потрошачка корпа вредна 55.085,00 динара. Пристојан живот могућ је у београдској општини Стари град, где просечна зарада износи 179.727,00 динара. Наравно, да ове различитости стварају животне, а и демографске проблеме”, наводи се у првомајском прогласу УГ Нова Светлост.
Наш социјални статус је последица реализоване економске политике, која се заснивала и заснива на страним директним инвестицијама и приватизацији свега. Убеђени да не мора да буде тако, позивамо вас да се боримо за бољу будућност свих нас.
– Када нам говоре да мора да се ради више, да би се имало више, и то они који се са радом нису сусретали, пренебрегавају чињеницу да раднци код страних инвеститора раде већ на свом максимуму. Нико те врле заговорнике већег рада не запита, да ли радник у некој земљи на западу ради четири или пет пута више од нашег радника на сличном рандом месту, када има зараду толико пута већу? Наравно да не ради, јер није могуће. Како смо до тога дошли, морамо на то имати одговор, како би смо знали шта треба мењати, истиче се у њиховом обраћању јавности и медијима.
Уочавамо скоро једнаке зараде код страних инвеститора, чак и једнаке отпремнине, које су те висине да само неко у крајњој нужди мора да их прихвати. Одговор на то питање зашто су зараде код страних инвеститора тако ниске, лежи у уговорима која наша држава закључује са страним инвеститорима, којима их обавезује да зараде радника у тим фабрикама морају да буду веће за 20 посто од минималне зараде.
– Тако долазимо до зараде, од 70.000 динара, која је доминантна код старних инвеститора. Како се ту, у фабрикама, ствара нова вредност, од које се финансира јавни сектор, јасно је да и за њих неће бити значајно већих зарада, док радницима у овим фабрикама не буде боље. Повезано са овом чињеницом, ни пензионери немају чему да се надају. То је и одговор зашто се грчевито држи минимална зарада на ниском нивоу. Ниска минимална зарада омогућава послодавцима да највећи део добити не поделе са радницима. Већи део добити, мерен милијардама евра, сваке године бива изнешена из наше земље, подсећају из УГ Нова Светлост.
Суочени са недостатком радника, што не значи да радника нема, већ да неће да раде за зараду од које не могу да живе, посегли су за довођењем радника из других земаља. Они који дођу из далеких сиромашних земаља са истока, пристају да раде за те зараде трпећи дискриминацију, која је закамуфлирана агенцијама за изнајмљивање радника.
– Неуплаћивање доприноса на зараде радницима Фабрике оружја, буди неспокојство код радника ове фабрике. Прекарни положај повољна је основа за манипулације са њима. Раднице у малим трговинама суочене су са константним кршењем права, најчешце радног времена, наводе они.
Најновији тренд, да у Крагујевац долазе радници из развијене земље и да буду вишеструко плаћени од наших радника, упућује посебну поруку: „Радници у Србији морају да остану јефтина радна снага”.
– Ако увозимо раднике, можда је време да увеземо и политичаре који ће радити у интересу радника ове земље, или да радници као најбројнија групација у друштву, узму ствари у своје руке. Све ово су последице политичких одлука и само кроз политику могу да се промене. Придружите се, позивају на кају свог обраћања јавности и медијима из Удружења грађана Нова Светлост које потписује председник Југослав Ристић.
Foto: Sindikat Zastava oružje
З. С. М. Данас
